Vatikan ima nešto više od 1000 stanovnika i obuhvata samo 110 hektara, ali takođe ima multimilionski budžet u dolarima i neverovatno složenu istoriju.
Da bi se razumelo kako sve to funkcioniše neophodno je proći kroz religiozne tekstove vekovima unazad. Da li je Vatikan zbunjujuć i misteriozan? Da li je Papa katolik? Pogledajmo iza zavese:
1. Regularan egzorcizam!
Budeler je jednom rekao da je „ najbolji trik koji je đavo ikada izveo bilo priznanje svetu da on ne postoji“. Ali u modernim vremenima Vatikana đavo je živ i zdrav.
[adsenseyu1]
Pokojni Papa Jovan Pavle II lično je izveo tri isterivanja đavola u toku njegove vladavine, a Papa Benedikt XVI je proširio redove egzorsista, finansiranih od katolika, širom sveta.
Zapravo, Otac Gabrijel Amort, glavni egzorcist crkve, izjavio je da je isterao više od 300 demona godišnje u okviru granica njegove vatikanske kancelarije, a postoji oko 350 egzorsista koji rade u ime Katoličke Crkve, samo u Italiji.
Amort takođe podučava biskupe kako da uoče razliku između bolesnika koga poseduje satana i onoga koji pati od psihijatrijske bolesti, napomenuvši da ovi prvi pokazuju posebnu odbojnost kada im se pokaže sveta vodica ili krst.
2. Gde lopovi idu u pljačku
Sa 1,5 zločinom po glavi stanovnika, Vatikan ima najveću stopu kriminala u svetu. To nije zbog toga što kardinali stavljaju masku i konstantno pljačkaju banke, to je samo zbog toga što velike gomile turista stvaraju od Vatikana raj za džeparoše.
Situacija se još više komplikuje jer Vatikan ima samo jedan sud, a nema zatvor koji radi. Tako da se većina kriminalaca jednostavno samo protera preko granica u Italiju, kao deo dogovora između dve zemlje. ( vatikanski zakon baziran je na italijanskom, sa nekim modifikacijama u vezi sa abortusom i razvodom).
Zločini koje Vatikan smatra da može sam da reguliše- uglavnom krađe u prodavnicama- se obično kažnjavaju privremenom zabranom pristupa problematičnih lica tim područjima. Ali ne uključuje svaki zločin krađu. U 2017. godini Vatikan je izdao svoju prvu presudu za drogu, nakon što je kod jednog zaposlenog u njegovom stolu pronađeno nekoliko grama kokaina.
3. Najgore priznanje
Neki grehovi su jednostavno preveliki za lokalne biskupe da bi ih zaboravili. Dok sveštenici mogu oprostiti veoma ozbiljne grehove poput ubistva (prema crkvi), postoji pet specifičnih grehova koji zahtevaju oprost od Apostolske kaznionice.
Ovaj tajni sud se sastajao poslednjih 830 godina, ali u januaru 2009, prvi put u istoriji, njegovi članovi su održali konferenciju za novinare kako bi diskutovali o svom radu.
Tri od pet grehova koje razmatraju mogu biti počinjena samo od strane sveštenstva. Ukoliko ste sveštenik koji je prekršio pečat priznanja, sveštenik koji nudi priznanje svojim seksualnim partnerima, ili čovek koji je direktno učestvovao u abortusu, a želi da postane sveštenik, onda vaš slučaj mora da ode pred sud da dobije oprost.
Druga dva greha može počiniti bilo ko. Prvi, oskrvnuće Euharistije, je posebno loše zbog toga što Katolička crkva veruje da se hleb i vino pretvaraju u telo i krv Hristovu. Petjanje sa njima, je kao da se petljate sa Isusom. Zatim, postoji greh pokušaja ubistva pape. To je razumljivo samo po sebi.
Sednice Apostolske kaznionice se drže u tajnosti jer predstavljaju različite oblike ispovesti. Grešnik se predstavlja pod pseudonimom i samo glavni u kaznionici Kardinal Manuel Monteiro de Kastro odlučuje kako će se greh oprostiti.
4. Možete pročitati Papino pismo
Vatikanski tajni arhivi nisu više zaista tajni otkako je Papa Leo XIII prvi put dozvolio učenicima da ih posete 1881. godine. Danas su još pristupačniji. Autsajderima je dozvoljeno da ispitaju korespodnciju svakog pape u proteklih 1000 godina, ali postoji jedna caka: posetioci moraju da znaju tačno šta traže.
Sa oko 80km polica u arhivu, bibliotekari zabranjuju traženje. Najpoznatije postojeće pismo je verovatno zahtev Henrija VIII da njegov brak sa Katarinom od Aragona bude poništen što je Papa Kliment VII odbio.
Henri se svakako razveo od Katarine i oženio An Bolen ( i četiri druge žene), što je dovelo do raskola između Rima i engleske crkve. Arhiva sadrži i obilje crvenih traka, korišćenih za povezivanje 85 molbi engleskih sveštenika i aristokrata.
5. Papa je voleo da piše poruke
Za vreme njegovog mandata, Papa Benedikt XVI rutinski je slao poruke svojih homilija mobilnim pretplatnicima širom sveta, a 2009. Vatikan je otvorio zvaničan jutjub kanal da pokaže gde se Papa nalazi i kakve ceremonije vrši.
[adsenseyu4]
Vatikan je čak stvorio aplikaciju za Ajfon koja podržava višejezičnu verziju Brevijarnog molitvenika i molitvi za dnevne mase. Nedavno se Benedikt pridružio i Tviteru u decembru, dva meseca pre njegove ostavke.
Vatikanski entuzijazam za tehnologiju nije ograničen samo na mobilni i internet. Takođe su dodali solarne panele na krov auditorijuma Pape Pavla VI, kao deo svoje posvećenosti u borbi protiv klimatskih promena.
6. Vatikan ima najbolje švajcarske telohranitelje
Danas Švajcarci imaju reputaciju pacifista, ali još u 1500-im godinama, smatrani su nezaustavljivom vojnom silom. Švajcarske vojske su bile poznate po svom majstorstvu oružja koje se zove helebarda, smrtonosne kombinacije koplja i sekira, a njihove kopnene trupe bile su poznate po tome što su rutinski uništavale legije neprijatelja na konjima.
Nakon što je papa Julije II doživeo njihovu žestinu u borbi pre 500 godina, regrutovao je nekoliko vojnika da postanu njegovi lični telohranitelji. Od tada je, Švajcarska garda obećala vernost papi.
Na primer, za vreme smene u Rimu 1527. godine, tri četvrtine njih je ubijeno, dok je papi Klementu VII poklonjeno da pobegne. Danas, stotinak pripadnika švajcarske garde većinu svog vremena provodi u renesansnoj odeći, vrteći svoje helebarde u ceremonijama ili kontrolnim punktovima oko Vatikana. Kada stražari zapravo štite papu, onda nose običnu odeću i upečatljivo moderno oružje.
7. Mafija i Vatikan
U Kumu III, nejasan posao između mafije i Vatikana vodi ka ubistvu pape. Da li je ovo bazirano na istinitoj priči? Moguće.
U jutro, 29. septembra, 1978. godine Papa Jovan Pavle I pronađen je mrtav, sedeći u svom krevetu, nakon samo 33 dana službe. Iako su zvaničnici Vatikana izjavili da je 65-ogodišnji papa umro od srčanog udara , nikada nije urađena autopsija, a u to vreme Vatikan je definitivno imao veze da organizuje zločin.
Gotovo sigurno, 1982. godie, vatikanski predsednik banke Otac Pol Marcinkus podneo je svoju ostavku na svoju funkciju nakon niza skandala koji su povezivali banku sa mafijom.
Na kraju, banka je morala da vrati više od 200 miliona dolara svojim poveriocima. Međutim, Marcinkus nikada nije bio optužen za zločin, iako je bio osumnjičen da je umešan u nekoliko misterioznih smrti, uključujući i smrt Pape Jovana Pavla I. Marcinkus je uspešno zatražio diplomatski imunitet u Sjedinjenim Državama i povukao se u Arizonu 1990. gde je umro 16 godina kasnije.
8. Nema poročnog pape
Jednom kada kardinal postane papa, on je određeni vođa Katoličke crkve i Božji predstavnik na Zemlji do kraja svog života – što je u osnovi bio slučaj do iznenadne ostavke pape Benedikta XVI. (Do tada, prošlo je više od 500 godina od poslednje papine ostavke.)
Nadalje, kako se moderna medicina razvija, čak i ozbiljno bolesni ljudi imaju tendenciju da žive duže, što znači da bi papa mogao biti živ, ali nije u stanju da obavlja svoje dužnosti s godinama, kao što je bio slučaj sa Jovanom Pavlom II.
Šta se onda dešava? Pa, niko nije siguran. Kardinal može preuzeti papinu odgovornost kao šefa države Vatikana, ali nikom drugom nije dozvoljeno da obavlja njegove ceremonijalne dužnosti. Na kraju, mnoge mase i blagoslovi se jednostavno ne obavljaju dok se papa ne povuče ili oporavi.
9. Ekonomija zasnovana na veri
Vatikanu je potrebno nekoliko stotina miliona dolara godišnje da bi funkcionisao. Njegove brojne finansijske odgovornosti uključuju vođenje međunarodnih ambasada, plaćanje papinih putovanja širom sveta, održavanje drevnih katedrala i doniranje značajnih sredstava školama, crkvama i zdravstvenim centrima.
Odakle dolazi taj novac? Katolici plaćaju desetinu svojim lokalnim župama i svake godine doniraju oko 100 miliona dolara Vatikanu. Grad-država dobija i gotovinu od knjiga, muzeja, markica i suvenirnica.
Ali to nije uvek dovoljno. Krajem 2007. godine, grad-država je bila u deficitu 13,5 miliona dolara. Deo problema bio je i oslabljeni američki dolar, koji se odrazio na manju kupovnu moć. Još jedan faktor koji je doprineo tome bila je neefikasnost vatikanskih novina, L’Osservatore Romano. Da bi pojačao pretplatu, papa Benedikt je zatražio od urednika da začini izgled sa više fotografija i omogućio mu da pokriva svetske vesti, pored tradicionalnih, verskih .
10. Čak i bankomati su na latinskom jeziku
Vatikanska banka je jedina banka u svetu koja korisnicima bankomata omogućava da izaberu latinicu za obavljanje transakcija. To je samo jedan simbol stalne posvećenosti Svete Stolice jeziku. Papa Benedikt XVI bio je posebno strastven za oživljavanje jezika i navodno je održao mnoge neformalne razgovore na latinskom jeziku. (Papa Jovan Pavle II generalno je govorio poljski).
Vatikanska latinska fondacija pokušava da održi jezik relevantnim prevođenjem modernih fraza u drevni jezik. Godine 2003. izdali su ažurirani rečnik koji je uključivao termine „vreme maksimalnog prometa“ (tempus maximae frequentiae) i „mašina za sudove“ (escariorum lavatory).
Webtribune.rs
