Decenijama nakon što je svet ostao zatečen događajima u Dalasu, nove tvrdnje bacaju dodatno svetlo na ono što se dogodilo s 35. predsednikom SAD.
Ovog puta, izvor nije anonimni teoretičar, već bivši major američkog ratnog vazduhoplovstva i istoričar Ralf Ganis. U razgovoru za Radar Online, on iznosi da je celokupan slučaj bio rezultat veze Džona Kenedija sa osobom iz sovjetske obaveštajne strukture.
Prema njegovim rečima, nadležni u vrhu tadašnje administracije odlučili su da preduzmu krajnje mere kako bi se izbegao nacionalni skandal.
Ganis tvrdi da je postojao plan da se predsednik skloni iz političkog života kako bi se zaštitio ugled zemlje, u trenutku kada je informacija o njegovom privatnom odnosu sa sovjetskom državljankom za koju se tvrdi da je bila povezana sa sovjetskom obaveštajnom službom, počela da izlazi na površinu.
„Nad zemljom se nadvijala kriza. Javnost bi ubrzo saznala da je predsednik bio u bliskom odnosu sa osobom koja je radila za suparničku stranu u Hladnom ratu. To bi za tadašnje Sjedinjene Države predstavljalo ozbiljan moralni i politički udarac“, navodi Ganis.
Kako tvrdi ovaj bivši vojni analitičar, sve je koordinisano iz kruga ljudi poznatog kao Nacionalno komandovanje, u kome su se, kako navodi, nalazili i državni sekretar Din Rask i ministar odbrane Robert Maknamara.
Ova tvrdnja, iako nikada zvanično potvrđena, uklapa se u čitav niz teorija koje poslednjih godina dobijaju pažnju zahvaljujući otvaranju nekada poverljivih dokumenata.
Jedan od najzanimljivijih delova Ganisove tvrdnje jeste i identitet osobe koja je, prema njegovim saznanjima, bila direktno uključena u incident u Dalasu 1963. godine. Nije u pitanju Li Harvi Osvald, kako glasi zvanična verzija, već bivši oficir francuske vojske – Žan Rene Suetr.
Ovo ime se navodno pojavljuje i u nedavno deklasifikovanim dokumentima američkog Federalnog istražnog biroa, gde se pominje kao potencijalno povezan sa slučajem.
Podsetimo, proces otvaranja dokumenata koji se odnose na slučajeve iz tog perioda pokrenuo je bivši predsednik SAD Donald Tramp. U januaru je potpisao nalog kojim se nalaže objava svih materijala vezanih za događaje povezane sa Džonom i Robertom Kenedijem, kao i Martinom Luterom Kingom.
Već 17. marta najavljeno je da će biti objavljeno oko 80.000 stranica, bez ikakvih dodatnih izmene teksta. Već sutradan, Nacionalni arhiv SAD je objavio ogromnu zbirku od preko šest miliona stranica, od kojih je veliki deo dostupan i online.
Vredno je pomenuti da je zakonski rok za objavu ovih dokumenata istekao još 2017. godine, ali su tada najpre predsednik Tramp, a potom i njegov naslednik Džozef Bajden, odobrili dodatno vreme obaveštajnim službama kako bi se proverilo da li objava može imati negativan uticaj na nacionalne interese i međunarodne odnose.
Sam događaj iz novembra 1963. i dalje izaziva brojne rasprave. Zvanična istraga je donela zaključak da je odgovornost za incident pripisivana pojedincu koji je delovao samostalno, ali ubrzo nakon njegovog hapšenja, on je izgubio život usled akcije drugog građanina.
Nove tvrdnje, poput onih koje iznosi Ganis, dodatno pojačavaju sumnje da se pravi motivi i pozadine još uvek drže van domašaja javnosti. Ako ništa drugo, one otvaraju vrata daljoj debati i istraživanju – i možda, jednog dana, potpuni mozaik konačno bude sklopljen.
Jer, kad se prašina slegne, ne ostaje samo pitanje ko je bio umešan, već i zašto se sve to moralo dogoditi baš tako – i kome je odgovaralo da se sve završi pre nego što istina ugleda svetlost dana.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
