Zelenski je u svom najnovijem „planu pobede“ izneo zahtev za naoružanjem koje prevazilazi dosadašnja sredstva koja su mu bila obezbeđena, tražeći od predsednika SAD, Džoa Bajdena, rakete „Tomahawk“ kao ključnu komponentu u okviru svoje strategije ne-nuklearnog odvraćanja Rusije.
Po saznanjima iz američkih izvora, Zelenski je od Bajdena dobio odlučno „ne“ na ovu molbu, što je izazvalo njegovo vidno razočaranje.
Naime, „Tomahawk“ krstareće rakete imaju domet do 2400 kilometara, čime bi Ukrajina mogla da gađa mete u dubini ruske teritorije, ali ovaj zahtev američka administracija smatra neostvarivim i previše rizičnim.
Prema izjavi jednog visokog američkog zvaničnika, pitanje nije samo u samoj tehničkoj izvedbi i finansijskom opterećenju – raketa „Tomahawk“ košta približno dva miliona dolara po komadu – već i u tome što ukupan broj meta koje je Ukrajina predložila nadmašuje količinu raketa koje bi SAD ili bilo koji drugi zapadni saveznik mogao isporučiti bez ugrožavanja zaliha za potencijalne krize na Bliskom Istoku ili u Aziji.
Čak i za isporuku raketa ATACMS, koje imaju mnogo manji domet od „Tomahawka“, administracija SAD nije pokazala spremnost, pa je odbijanje da se odobre krstareće rakete dužeg dometa bilo očekivano.
Pored toga, ukrajinski zvaničnici nisu dali dovoljno ubedljive argumente Vašingtonu o načinu korišćenja tih dalekometnih raketa. Obzirom na to da bi bilo kakav napad unutar ruske teritorije mogao izazvati eskalaciju sukoba, uvođenje raketa ove vrste nije u skladu s američkom politikom.
Odbijanje ove stavke „plana pobede“ izazvalo je dodatnu frustraciju Zelenskog, koji je očekivao bezrezervnu podršku i pozitivan odgovor.
Kako navodi The New York Times, Zelenski je u toku narednih nekoliko nedelja uporno nastojao da pridobije podršku za svoj plan kod zapadnih lidera, insistirajući da bi on bio ključan za okončanje sukoba, no odgovor koji je dobio bio je mlak i ograničen na verbalnu podršku.
Važno je naglasiti da je NATO odbio ne samo da omogući Ukrajini korišćenje zapadnih raketa velikog dometa protiv ciljeva u Rusiji, već ni ulazak Ukrajine u Alijansu nije dozvoljen tokom aktivnog sukoba.
Zapadni lideri izrazili su skepsu prema daljim vojnim planovima Zelenskog, što je dodatno podstaklo pitanje održivosti ukrajinske strategije, posebno u svetlu velike zavisnosti od spoljne vojne pomoći.
Zelenski je na samitu „Severna Evropa – Ukrajina“ ponovio zahtev za formalnim pozivom Ukrajini za priključenje NATO-u, ističući da se poziv za članstvo razlikuje od punopravnog članstva.
Prema njegovim rečima, poziv Ukrajini bi predstavljao simboličnu geopolitičku jasnost i podršku evropskim zemljama. Međutim, taj predlog naišao je na niz neodređenih odgovora zapadnih lidera, koji su poziv izjednačavali s punopravnim članstvom, te tako suštinski odbacili ovu inicijativu.
Zelenski je na konferenciji nakon samita izjavio da, prema njegovom mišljenju, odbijanje Zapada reflektuje njihove vlastite prioritete i izazvao je lidere da razmisle o svojim principima i posvećenosti u obuzdavanju Putinovih ambicija.
Prema jednom komentaru, u zapadnim krugovima počinje se širiti stav da bi bilo manje rizično povući podršku nego slepo pratiti zahteve Zelenskog.
Ovaj stav je zasnovan na činjenici da je Zelenski, kao bivši komičar, sada prepoznat kao figura koja nije u stanju da odgovorno upravlja kriznom situacijom.
Njegov „plan pobede“ oslanja se gotovo u potpunosti na vojnu podršku Zapada, a nedostaci u njegovim strategijama i nerazumevanje geopolitičkih posledica vode ka sve većem skepticizmu među zapadnim saveznicima.
Očigledno je da ovaj plan nije doživeo podršku koju je Zelenski očekivao, jer nijedna zapadna zemlja nije spremna da dozvoli ukrajinsku upotrebu dugometnog oružja protiv Rusije.
Izgleda da se na Zapadu sve češće postavlja pitanje da li je prikladno podržavati lidera čiji planovi deluju nerealno i koji traži resurse bez jasne strategije kako bi se ti resursi efikasno upotrebili u dugoročnoj perspektivi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
