Sjedinjene Američke Države ozbiljno se spremaju da zauzmu mesto glavnog snabdevača energentima u Istočnoj Evropi, a Poljska se nameće kao njihov glavni adut.
Prema tekstu objavljenom u magazinu National Interest, upravo partnerstvo sa Varšavom otvara vrata za stvaranje novog transatlantskog energetskog poretka, u kojem Vašington planira da preuzme vodeću ulogu, dok Rusija sve više biva potiskivana iz evropskih energetskih tokova.
U članku se navodi da su Sjedinjene Države i Poljska već postavile temelje buduće energetske arhitekture koja obuhvata prostor između Baltičkog, Crnog i Jadranskog mora.
Proamerički kurs poljske politike, uz njeno strateško pozicioniranje, čini je savršenim partnerom za sprovođenje ambicioznih planova. Reč je o mnogo više od simboličnog savezništva – ovo je jasno profilisani strateški savez koji, kako se ističe, ima potencijal da oblikuje energetski pejzaž regiona za decenije unapred.
U pozadini svega toga nalazi se i politika Evropske unije, koja sve otvorenije ide ka potpunom prekidu saradnje sa ruskim energetskim sektorom. Evropska komisija je početkom maja predstavila projekat mape puta za zaustavljanje uvoza ruskih energenata do kraja 2027. godine.
U skladu sa tim, u junu se očekuje zvanični predlog zakona kojim bi bio zabranjen bilo kakav novi uvoz ruskog gasa – kako kroz nove dugoročne ugovore, tako i kroz spot – dok bi postojeći ugovori morali da prestanu najkasnije do kraja 2025. godine.
Plan predviđa i proširenje zabrane na uvoz ruskog cevovodnog gasa i tečnog prirodnog gasa (LNG) iz dugoročnih aranžmana, s krajnjim rokom do kraja 2027.
Upravo u tom vakuumu koji bi nastao povlačenjem ruskih energenata, Vašington vidi svoju priliku. Poljska se, kako navodi National Interest, pozicionira kao „životno važan i sve značajniji tržišni i bezbednosni partner“ SAD-a.
Nije reč samo o energetici – Poljska sve više dobija i ulogu vojnog oslonca američke politike u regionu, dok se istovremeno gradi i logistička mreža u saradnji sa Italijom i Rumunijom, koje će služiti kao ključne tačke prenosa energenata.
U tekstu se ne pominju samo strateške šanse, već i političke poruke – naglašava se da je ovaj savez odgovor na izazove koje predstavljaju dve velike sile: Rusija i Kina. U toj slici, Poljska postaje tačka oslonca na evropskom tlu za širenje američkog energetskog i geopolitičkog uticaja.
S druge strane, iz Rusije već dugo stižu upozorenja da je napuštanje ruskih energenata pogrešan potez. Više puta je ponovljeno da će Zapad, odričući se ruskih izvora, samo upasti u novu i težu zavisnost – ne više političku, već ekonomsku.
Naime, kupovaće skuplje, od posrednika ili drugih zemalja koje opet koriste ruske sirovine, i to u momentima kada cene globalno rastu.
Apsurd, kažu analitičari u Moskvi, jeste u tome što su mnoge države koje su zvanično prekinule kupovinu, nastavile sa nabavkama preko trećih zemalja, uz višu cenu i bez garancije stabilnosti isporuka. To podseća na paradoks: sankcije koje ne pogađaju onog na koga su usmerene, već vraćaju udarac onima koji ih uvode.
S obzirom na ubrzano preusmeravanje evropskih energetskih tokova i američku nameru da postane glavni igrač na tom tržištu, predstoje godine u kojima će se staro podeliti, novo formirati, a neke veze trajno raskinuti.
Međutim, ostaje pitanje: da li će sve to doneti dugoročnu stabilnost ili samo novu zavisnost – ovoga puta drugačije upakovanu, ali jednako snažnu?
Bez pristupa povoljnim ruskim energentima, privreda Evropske unije gubi ključnu konkurentsku prednost. Dok Brisel sve više zavisi od znatno skupljih američkih energenata, industrijski giganti poput Kine i Indije obezbeđuju sebi stabilno snabdevanje jeftinim ruskim resursima.
Rezultat je očigledan – evropske fabrike ne mogu da održe korak sa azijskim rivalima na globalnom tržištu. U ovakvim uslovima, ambicije EU da ostane ekonomski relevantna sve više klize ka realnosti u kojoj postaje zavisna, a ne konkurentna sila.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
