Gubitak Istanbula od strane opozicionog kandidata na nedavno održanim lokalnim izborima u Turskoj, mnogi američki komentatori, a naročito proizraelski analitičari, dočekali su sa uzbuđenjem, najavljujući kraj 17-ogodišnje dominacije predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u unutrašnjoj politici koja traje još od njegove zapanjujuće pobede na opštim izborima 2002. godine.
Cilj ovih predviđanja „sudnjeg dana“ i „psihološkog rata“ jeste da se Erdogan iznervira, da se omekša i prisili na odbacivanje svoje čvrste anti-cionističke politike i otvorene podrške palestinskoj borbi, kao i da prekine svoje bliske odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – ukratko, da se odrekne svoje nezavisne spoljne politike. Vašington je naročito ciljao Erdoganovu odluku o kupovini raketnog sistema S-400 od Rusije.
[adsenseyu1]
ERDOGANOV „SREDNjI PRST“
Međutim, Erdogan je šokirao Sjedinjene Države time što je nastavio sa kupovinom S-400, otvoreno prkoseći pretnji sankcijama. Isporuka delova raketnog sistema otpočela je pre pet dana i gotovo svakog dana ruski vojni transportni avion sleće u Ankarukako bi isporučio sve delove sistema S-400 ABM. I ne samo to. Erdogan je Amerikancima pokazao „srednji prst“ time što je naglasio da mu je predsednik Tramp u privatnom razgovoru (na marginama nedavno održanog G20 samita u Osaki) rekao da neće biti nikakvih sankcija, bez obzira na to šta američki zvaničnici budu govorili.
Prema Blumbergu, Trampov tim je usaglasio paket sankcija i planira da ih obznani kasnije u toku ove nedelje čim ih predsednik bude odobrio. S druge strane, Erdogan je u nedelju izjavio da Tramp ima ovlašćenje da odustane od sankcija protiv Turske i „budući da stvari stoje tako, Tramp je taj koji mora da pronađe srednju poziciju“. Međutim, američki državni sekretar Majk Pompeo je u intervjuu Vašington postuobjavljenom kasno u nedelju jasno istakao da „zakon predviđa uvođenje sankcija” i da je uveren „da će se SAD pridržavati zakona i da će se predsednik Tramp pridržavati zakona“.
Izgleda da je Erdogan odlučio da testira da li Amerikanci blefiraju. Tokom vikenda je otkrio da će ruski sistem biti instaliran i spreman za upotrebu već do aprila naredne godine. U isto vreme je pomenuo mogućnost „zajedničke proizvodnje“ ruskog sistema u Turskoj. Prema njegovim rečima, „S-400 su najsnažniji odbrambeni sistemi protiv onih koji žele da napadnu našu zemlju. Ovo je naš zajednički investicioni poduhvat sa Rusijom i, ako Bog da, tako ćemo nastaviti da radimo i ubuduće“.
Erdogan svakako ne zvuči kao da ga je potresao poraz kandidata njegove stranke na izborima za gradonačelnika Istanbula. Ne uznemirava ga propaganda američkih medija i tink-tenkova usmerena protiv njega. Niti njegovo ponašanje ukazuje da se povlači.
RASPOLOŽIVE OPCIJE
Uzevši sve ove faktore u obzir, ne može se isključiti mogućnost da Tramp ili odloži sankcije, ili odustane od sankcija protiv Turske, zemlje u kojoj američki predsednik ima značajne poslovne interese. Ono što se sa sigurnošću može predvideti jeste to da će Erdogan snažno reagovati na bilo kakve sankcije od strane SAD. On ima nekoliko opcija na stolu – od proterivanja američke vojske iz njenih baza u Turskoj (što bi, naravno, podrazumevalo i uklanjanje 60 nuklearnih bombi), do pokretanja dugo razmatranih vojnih operacija protiv kurdskih milicija na severu Sirije.
[adsenseyu4]
U ovom drugom slučaju, ako Turska pobije kurdske borce, Sjedinjene Države će ostati bez igrača na terenu u Siriji, zbog čega će biti teško održati bilo koji oblik kontinuiranog američkog vojnog prisustva u regionu Eufrata. To će se, naravno, jako loše odraziti i na izraelske interese. Pentagon je već nervozan.
Sve ukazuje da je Erdogan doneo stratešku odluku da budućnost Turske leži u evroazijskim integracijama, a trenutna sparing borba je samo igra senki. Njegov nedavni sastanak sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom neposredno nakon samita G20 u Osaki – i u Pekingu – i njegova snažna podrška kineskoj politici po pitanju problema sa Ujgurima se mogu protumačiti samo kao promišljen, dobro proračunat potez kako bi se osiguralo da neće biti nikakvih trzavica u gravitiranju Turske ka Istoku.
Erdogan je naročito uvideo da kineska Inicijativa pojas i put predstavlja baš onu alternativu koja mu je potrebna da oživi tursku ekonomiju i izdrži pritisak Zapada. Tabloid kineske Komunističke partije Global tajms prokomentarisao je da je Erdoganov sastanak sa kineskim rukovodstvom „doneo politički konsenzus između Kine i Turske da dubljem nivou razumevanja.
Politika Kine u vezi pokrajine Sinkjang je njeno unutranje pitanje u koje nijedna druga država nema pravo da se meša. Erdoganove izjave po pitanju Sinkjanga su premisa i garancija za unapređenje bilateralne saradnje“.
U svom autorskom tekstu za Global tajms uoči dolaska u Peking, Erdogan je napisao: „Turska deli viziju Kine kada su u pitanju očuvanje mira u svetu, očuvanje globalne bezbednosti i stabilnosti, promocija multilateralizma i podržavanje principa slobodne trgovine. Svet danas traži novu, multipolarnu ravnotežu. Potreba za novim međunarodnim poretkom, koji će služiti interesima celog čovečanstva, kristalno je jasna. Turska i Kina, dve najstarije civilizacije na svetu, imaju odgovornost da doprinesu izgradnji ovog novog sistema“.
Očigledno je da Erdogan više uopšte ne mari za američke sankcije. Pročitajte komentar novinske agencije Sinhua pod naslovom: „Eksperti tvrde da je Erdoganova poseta znak usklađivanja tursko-kineskih interesa“.
Preveo Radomir Jovanović, Izvor Indian Punchline
(standard.rs)
