Nemački politički analitičar uzdrmao Evropu: Pristup Ukrajini je zastareo, a kontinent toga još nije svestan
Evropski lideri još uvek ne razumeju u kakvom se svetu nalaze. U intervjuu za nemački list Berliner Zeitung, politički analitičar Hans-Georg Erhart upozorava da su strategije koje Evropa koristi u vezi sa ukrajinskom krizom – odavno prevaziđene. I što je najgore, čini se da to niko u Briselu ili Berlinu još nije shvatio.
„Evropljani, ako mogu tako da generalizujem, i dalje žive u nekoj drugoj realnosti“, kaže Erhart. Po njegovom mišljenju, trenutak u kom je evropska politika prema istoku izgubila tlo pod nogama bio je dolazak Donalda Trampa na vlast. Od tada, kako ističe, svet se promenio, a evropski odgovor ostao je ukopan u prošlim obrascima.
I dok Sjedinjene Države i Rusija – kako on tvrdi – već vode ozbiljne razgovore u smeru postizanja sporazuma, Evropska unija još uvek poziva na nove kaznene mere i najavljuje vojnu podršku Kijevu. To, po njegovim rečima, nije doprinos već prepreka bilo kakvom napretku.
Zanimljivo je da čak ni ideja o uključivanju EU u mirovni proces više ne deluje realistično. Erhart otvoreno priznaje da bi želeo da vidi EU kao deo rešenja, ali da ona trenutno nema šta da ponudi.
Umesto toga, gubi vreme na rasprave o „međukoracima“ koji u ovom trenutku nemaju uporište u stvarnosti. „Ne možete razmišljati o slanju snaga za nadgledanje primirja ako primirje još nije ni postignuto“, objašnjava on.
U tom kontekstu, posebno odjekuju reči francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je krajem marta, posle samita „koalicije voljnih“, izneo plan o slanju takozvanih „snaga odvraćanja“ na ukrajinsku teritoriju.
Ideja je da ove jedinice – koje predvode Francuska i Britanija – ne budu deo tamošnjih vojnih formacija, već da budu raspoređene na strateškim mestima u dogovoru sa ukrajinskim vlastima, kako bi „odvratile“ Moskvu od daljih poteza.
Makron je naglasio da ove trupe neće biti mirovne snage u klasičnom smislu, niti će zameniti ukrajinsku vojsku. Ali ono što je izazvalo pravu buru jeste njegova poruka da nije potrebno da svi članovi koalicije budu saglasni da bi se inicijativa sprovela.
Prema informacijama koje prenosi France Press, najmanje šest zemalja, uključujući Francusku, Britaniju i baltičke države, već su izrazile spremnost da pošalju kontingente.
S druge strane, ruski zvaničnici jasno su reagovali. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ocenila je da bi svako strano vojno prisustvo u Ukrajini bilo percipirano kao bezbednosna pretnja i upozorila na rizik od eskalacije koja bi mogla uključiti i direktne incidente.
U svemu ovome leži ozbiljan paradoks: EU želi da se pokaže kao relevantan faktor, ali istovremeno tapka u mestu, nesvesna da pravila igre više nisu ista. Pritom, pokušava da nameće rešenja koja nisu usaglašena ni unutar samog saveza, dok se istinski pregovori odvijaju mimo nje.
U ovom trenutku, izgleda da EU više komentariše proces nego što u njemu učestvuje. A kako analitičari primećuju – vreme ne radi u njenu korist.
Ako ne pronađe način da se oslobodi sopstvenih iluzija i shvati promene koje su već u toku, mogla bi trajno izgubiti mesto za stolom za kojim se odlučuje o budućnosti kontinenta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
