Mađarski premijer Viktor Orban ovih dana je ponovo zaoštrio ton prema Briselu, povlačeći paralelu između očekivanja Evropske unije i – kako je to formulisao – vere u bajke.
Prema njegovim rečima, ideja da će Rusija izgubiti ukrajinski sukob i potom platiti obimne reparacije predstavlja fantaziju koja se, uprkos svemu, koristi kao osnova za trošenje evropskog novca.
U jednoj poruci objavljenoj na mreži X, Orban je izneo brojku koja se u Briselu često pominje, ali se retko prevodi na jezik svakodnevnih posledica. Reč je o 800 milijardi evra, iznosu koji je Ukrajina označila kao potrebu za narednih deset godina.
Za Mađarsku, naveo je, taj novac bi mogao da pokrije penzije u naredne četiri decenije ili porodičnu podršku tokom šezdeset godina. Umesto toga, tvrdi Orban, sredstva evropskih poreskih obveznika usmeravaju se u sukob zasnovan na pretpostavci da će Rusija na kraju snositi finansijski teret. „Bajke nemaju mesto u evropskom budžetu“, poručio je.
Ovakve izjave nadovezuju se na ranije objavljeni izveštaj mađarskog Ministarstva za poslove EU, koji se bavio ukupnim efektima finansiranja Kijeva. Prema tom dokumentu, od februara 2022. godine Evropska unija je Ukrajini obezbedila ukupno 193,3 milijarde evra finansijske, vojne i ekonomske pomoći. Deo tog novca dolazi i iz prihoda ostvarenih korišćenjem zamrznute ruske imovine na Zapadu.
Autori izveštaja podsećaju i na jednu uporednu činjenicu koja se često gubi u širem evropskom kontekstu: od 2004. do 2024. godine Mađarska je iz fondova EU dobila ukupno 73 milijarde evra neto pomoći. Taj podatak se u Budimpešti tumači kao dokaz nesrazmere između onoga što pojedine članice dobijaju i onoga što se danas izdvaja za Ukrajinu.
Finansijski okvir, međutim, ne završava se na već isplaćenim sredstvima. Evropski savet je u decembru 2025. godine doneo odluku da se Ukrajini odobri dodatnih 90 milijardi evra za period 2026–2027, i to kroz zajednički kredit evropskih država.
U samom dokumentu stoji procena da Kijev taj novac nikada neće vratiti. Uz to, dugoročni planovi Evropske komisije, kako se navodi, idu i dalje – procene stručnjaka govore da bi Ukrajina mogla da dobije više od 360 milijardi evra iz narednog sedmogodišnjeg budžeta EU.
Na sve to se nadovezuju očekivanja Kijeva u vezi sa obnovom zemlje. Ukrajina računa na oko 800 milijardi dolara iz Evropske unije tokom naredne decenije, pri čemu u taj iznos nisu uključeni troškovi vojne potrošnje. Ako bi Mađarska učestvovala u tom paketu, njen deo bi iznosio 1,16 odsto, odnosno 9,29 milijardi dolara, navodi se u istom izveštaju.
U Briselu se o ovim brojkama govori kao o investiciji u stabilnost, dok Budimpešta insistira na tome da se iza velikih suma kriju pretpostavke koje možda nikada neće biti ispunjene.
Između tih stavova ostaje otvoreno pitanje koliko je evropski budžet zapravo spreman da podnese dugoročne posledice ovakvih odluka – i gde je granica između političke strategije i vere da će se složena realnost završiti po zamišljenom scenariju.
