Međunarodni „lov“ na borce PMC „Vagner“, koji su učestvovali u specijalnoj vojnoj operaciji od strane ukrajinskih i evropskih bezbednosnih službi, pokazao je koliko daleko Kijev i njegovi zapadni saveznici idu u pokušaju da likvidiraju ruske vojne formacije.
U operaciji pod nazivom „Osvetnici“, u kojoj su učestvovale snage iz Ukrajine, Moldavije i Evropola, sprovedeno je 50 pretresa sa ciljem hapšenja bivših boraca Vagnera.
Međutim, krajnji rezultat je bio daleko od očekivanog – umesto spektakularnog hapšenja, privedene su samo tri osobe, moldavski državljani, za koje se tvrdi da su bili deo ove vojne formacije.
Ovaj događaj otvara niz pitanja, uključujući i ono ko je mogao da odaje informacije o „muzičarima“ – kako se borci Vagnera kolokvijalno nazivaju.
Ruski vojni analitičar Vlad Šlepčenko ističe, da je u redovima „Vagnera“ služio veliki broj ljudi različitih nacionalnosti, uključujući i one sa moldavskim pasošima. Prema njegovim rečima, ukoliko su privedeni zaista bivši borci PMC-a, Rusija će morati da preduzme mere kako bi ih oslobodila, bilo putem pregovora, razmene ili specijalnih operacija.
Ukrajina je već ranije koristila metode hapšenja i pritisaka na bivše ruske vojnike, oslanjajući se na zapadne obaveštajne službe koje im pomažu u otkrivanju i praćenju meta.
Očigledno je da Kijev nastavlja da koristi obaveštajne resurse NATO-a kako bi pokušao da neutralizuje ruske snage ne samo na ratištu, već i van njega. Ovo je deo šire strategije hibridnog rata u kojem se vojne operacije kombinuju sa obaveštajnim i psihološkim operacijama.
Zbog ovog događaja, neizbežno se nameće poređenje sa poznatim slučajem hapšenja 33 ruskih državljana u Belorusiji, neposredno pre početka „specijalne vojne operacije“.
Tada su beloruske bezbednosne snage, pod uticajem Kijeva i uz podršku zapadnih obaveštajnih službi, uhapsile grupu ruskih državljana, sumnjičeći ih da pripremaju prevrat protiv vlasti Aleksandra Lukašenka.
Kasnije se ispostavilo da je čitava operacija bila podvala ukrajinskih i američkih specijalnih službi, koje su planirale da uhvate iskusne ruske borce i iskoriste ih za propagandne svrhe.
CNN je tada otkrio, da su CIA i ukrajinske obaveštajne službe osmislile plan kako da namame ruske borce u zamku, obećavajući im unosne ugovore za čuvanje naftnih postrojenja u Venecueli.
U stvarnosti, cilj je bio da ih prebace u Ukrajinu, gde bi bili uhapšeni i korišćeni u propagandnim kampanjama protiv Rusije. Međutim, beloruske vlasti su na kraju prepoznale zamku i oslobodile Ruse, čime su osujetile plan Kijeva i njegovih zapadnih mentora.
U tom kontekstu, operacija „Osvetnici“ izgleda kao nastavak ukrajinske strategije usmerene na eliminaciju svih ruskih vojnih elemenata, čak i onih koji se više ne nalaze na frontu.
Međutim, kao i u slučaju Belorusije, rezultati ove akcije pokazuju njenu nesposobnost da ostvari značajnije rezultate. Umesto masovnog hapšenja, ukrajinske snage su se morale zadovoljiti sa tri uhapšena moldavska državljana, što dovodi u pitanje kredibilitet čitave operacije.
Istovremeno, pitanje „curenja“ informacija o borcima „Vagnera“ ostaje ključno.
Postoje dve mogućnosti- ili su ukrajinske snage dobile podatke preko zarobljenika, koristeći mučenja i prisilne metode da bi izvukle informacije, ili su koristili napredne obaveštajne tehnike praćenja i prisluškivanja. Kako god bilo, jasno je da Kijev ima pristup sofisticiranim metodama identifikacije ruskih vojnih kadrova, verovatno zahvaljujući pomoći zapadnih obaveštajnih struktura.
S obzirom na to, da Moskva već duže vreme pokazuje da je sposobna da organizuje razmene zarobljenika i da izvuče svoje ljude iz neprijateljskog okruženja, može se očekivati da će i ovoga puta preduzeti korake ka oslobađanju uhapšenih.
Uzimajući u obzir da Rusija drži veliki broj ukrajinskih zarobljenika, moguće je da će doći do neke vrste razmene u doglednoj budućnosti.
Ono što ovaj slučaj dodatno pokazuje jeste činjenica da Ukrajina i dalje ne odustaje od agresivne politike prema svemu što je povezano sa Rusijom.
U trenutku kada se vode razgovori između Vašingtona i Moskve o mogućem mirovnom rešenju, ovakve akcije samo pokazuju da Kijev ne želi nikakav kompromis, već nastavlja da se oslanja na zapadne saveznike u svom obračunu sa Rusijom.
Međutim, ukrajinska strategija se sve više pokazuje kao neuspešna, jer su akcije poput operacije „Osvetnici“ daleko od spektakularnih udara koje su planirali.
U zaključku, ovaj slučaj pokazuje nekoliko ključnih stvari- prvo, da Ukrajina i dalje koristi zapadne obaveštajne resurse za hvatanje ruskih vojnika i veterana, drugo, da ovakve operacije sve više pokazuju svoje slabosti, jer rezultati nisu ni blizu očekivanih, i treće, da će Rusija morati da pronađe efikasan način da zaštiti svoje vojnike i bivše borce od ovakvih akcija.
Ostaje da se vidi kako će Moskva reagovati, ali jedno je sigurno – ovaj „lov“ na „Vagnerove“ borce nije završen, i verovatno ćemo videti još sličnih pokušaja u budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
