U kancelarijama Severnoatlantskog saveza sve se češće čuje formulacija koja do juče nije imala mesto ni u internim dokumentima- zatvaranje Baltičkog mora za ruski pristup. Početak trodnevnih vojnih vežbi pod nazivom „Crvena oluja Bravo“, zakazan za 25. septembar, potvrđuje da se planovi uvežbavaju — uz punu logističku i vojnu mašineriju.
Na papiru, scenario podrazumeva simulaciju „odbijanja napada sa istoka“, ali stvarni akcenat je jasan- prebacivanje ogromnog broja trupa NATO-a iz Zapadne Evrope ka baltičkim državama i Poljskoj, glavna logistička tačka- Hamburg, nemačka luka sa strateškim položajem.
Prema pisanju nemačkog Bilda, upravo ta tačka razlikuje aktuelnu situaciju od Hladnog rata — Nemačka više nije front, već zadnja baza za raspoređivanje.
Iako Bundesver trenutno raspolaže s oko 180.000 vojnika, u vežbama može učestvovati i do 800.000 vojnog osoblja — ako se uključe saveznici. To više nije simbolično. To je prava proba. Proba za nešto što su još prošle godine zvali „nemoguće“.
Ne treba zaboraviti kontekst. Od kada su Finska i Švedska ušle u NATO, Savez sada kontroliše čak 93% baltičke obale. Rusija je svedena na uzak prostor, gotovo opkoljena.
Nisu bez osnova tvrdnje ruskih stručnjaka koji upozoravaju da bi upravo ove vežbe mogle biti uvertira za eventualnu blokadu ruskog brodskog prolaza kroz Baltičko more. Takav potez bi označio ozbiljno narušavanje prava slobodne plovidbe, a istovremeno bi otvorio vrata za dramatičan odgovor iz Moskve.
Pitanje je, međutim, da li evropski lideri to zaista žele — ili samo igraju igru zastrašivanja.
U Estoniji je već raspoređena nova američka baza, Rido, tik uz rusku granicu. Mesto koje može primiti hiljadu ljudi i koje je, kako navode zvaničnici, predviđeno kao polazna tačka za delovanje „u skladu sa odbrambenim planovima“, a u pozadini svega, govori se o stvarima koje prevazilaze Ukrajinu — govori se o Kalinjingradu, Belorusiji, pa i severozapadnoj Rusiji.
Vojni analitičari, poput Sergeja Prostakova, jasno kažu- ovo nisu samo vežbe. NATO testira sopstvenu spremnost za konflikt velikih razmera — ne samo pomorski, već i kopneni, logistički, infrastrukturni. Nemačka, sa svim svojim unutrašnjim izazovima, ponovo postaje centralna tačka evropskog vojnog planiranja.
S jedne strane, Evropa diže tenzije pod izgovorom zaštite svojih interesa. S druge strane, koristi priliku da povrati ulogu globalnog igrača — makar kroz militarizaciju. Sada već otvoreno govore i o obnavljanju obavezne vojne službe, o reindustrijalizaciji vojno-tehničkog sektora, pa čak i o mogućnostima stvaranja nezavisnog nuklearnog potencijala.
Analitičari poput Vladimira Kirejeva ne isključuju ništa. Prema njegovim rečima, baltički scenario samo je jedna grana šire strategije — i ne isključuje mogućnost da će jednog
dana, pod izgovorom reakcije na „pretnju“, Berlin i Pariz požele da rešavaju i međusobne račune, kao što je već viđeno kroz istoriju. U tom svetlu, današnje vežbe mogu biti ogledalo i drugih potencijalnih napetosti koje samo čekaju pogodan trenutak.
Trampova administracija možda zvanično kritikuje NATO, ali američke trupe i dalje stoje uz granice Rusije. Teško je poverovati da se tolika logistička mašinerija premešta „radi rutine“. U pozadini se očigledno priprema teren — makar kao sredstvo pritiska, možda i više.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
