Vlasti u Prištini uz pomoć saveznika iz NATO, uveliko pripremaju operaciju nasilnog preuzimanja administrativnih prelaza na severu Kosova i Metohije kako bi simbolički potvrdile „suverenitet“ lažne države.
Prema informacijama, u ovaj plan uključeni su najviši zvaničnici takozvanog Kosova, a upad na Jarinje i Brnjak operativno se razrađuje i u američkoj bazi „Bondstil“.
Izvori prenose da je cilj akcije koju bi vodile Kosovske bezbednosne snage (moguće da u međuvremenu prerastu u vojsku) da se proizvede psihološki efekat kod Srba na severu Pokrajine, odnosno utisak da su odsečeni od centralne Srbije.
[adsenseyu1]
Ova opasna ideja mogla bi da se sprovede uz prećutnu saglasnost misije Euleks, baš kao što je to ne tako davno učinjeno i prilikom upada specijalaca ROSU u Kosovsku Mitrovicu i brutalnog hapšenja Marka Đurića, tokom kojeg je drastično pogažen Briselski sporazum.
Uz tu zamisao ide i zebnja da bi provokacija koja se brižljivo priprema mogla vrlo lako da upali varnicu. Jer, dobro obavešteni izvori prenose nam da su Albanci naručili 12.000 komada lakog raketnog bacača „armbrust„, verovatno se plašeći odgovora Beograda, pišu Novosti.
Jer, procena je da naša vojska ne bi mirno gledala eskalaciju nasilja u Pokrajini, a do važnih tačaka na severu najefikasnije bi, zbog konfiguracije terena, mogla da stigne oklopnim vozilima. A, upravo „armbrust“, iako nije poslednja reč tehnike (razvijen je još sedamdesetih godina), važi za pouzdano sredstvo za dejstva protiv tenkova, utvrđenih objekata, ali i žive sile.
Reč je o oružju jednostavnom za korišćenje, koje može da dejstvuje u svim pozicijama. Projektil može da ispali vojnik i iz ležećeg i iz klečećeg stava. Može da se koristi i iz zatvorenih prostorija, ne emituje plamen i dim i proizvodi relativno tihu eksploziju gasova. Borbeni položaj strelca teško se otkriva, što je prednost u uslovima urbanog ratovanja.
Ipak, međunarodna zajednica, prema pisanju prištinskih medija, upozorila je Prištinu da transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku ne treba da izvede bez glasa Srba, što znači da bi taj proces morao da se izvede usvajanjem ustavnih amandmana. A da bi oni prošli, potrebni su glasovi dve trećine poslanika, uključujući i dve trećine glasova poslanika iz redova nealbanaca. Prema toj računici, bez podrške četvoro Srba, Priština ne može da dobije vojsku.
Komentarišući pojedine najave iz Prištine o stvaranju vojske Kosova i bez podrške predstavnika Srpske liste, predsednik Aleksandar Vučić rekao je juče da brine zbog toga, ali i da nije previše uplašen.
– Zar bi bilo prvi put da su pogazili svoje interne propise, međunarodno pravo i da žele da pokažu kako su jaki i silni? Brinem zbog svega što čine, ali nismo previše uplašeni. Bilo bi dobro da njihovi nalogodavci, koji su učestvovali u stvaranju kosovske nezavisnosti, utiču na svoje štićenike da se ponašaju ozbiljnije i odgovornije, to je naša molba.
Politički analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi, za naš list objašnjava da bi desetoro poslanika koje čine Bošnjaci, Romi, Aškalije i drugi, glasalo za ustavne amandmane, ali da nedostaju četiri srpska glasa:
– Videvši da ne može da se dogovori sa Srbima, kosovska vlada je sačinila zakon kojim je moguće izvesti transformaciju KBS u „vojsku“ na osnovu proste većine glasova poslanika. Iako međunarodna zajednica insistira i na glasovima manjinskih zajednica, čini mi se da je taj stav poslednjih dana omekšao i da se priprema neki kompromis.
Inače, prištinskim vlastima se sa formiranjem vojske, između ostalog, žuri i zato što bi tim činom bili bliži zaokruživanju „nezavisnosti“. A da bi mogli da predstave da je reč o „multietničkim snagama“, svakodnevno se radi na regrutaciji Srba uz primenu najrazličitijih metoda – od zastrašivanja da bi se članovi njihovih porodica mogli naći na albanskim poternicama do toga da će ostati bez imovine.
Šef diplomatije Ivica Dačić ponovio je da neke zapadne zemlje izuzetno nervira što Beograd nagovara pojedine države da povuku priznanje „Kosova“, a da je za nas veoma važno da se održava broj zemalja koje nisu priznale nezavisnost. Za to su, kako je rekao, potrebni dobri bilateralni odnosi sa tim državama, što podrazumeva da im se posveti veća pažnja, česte posete i zajednički interesi.
– Kako proces priznavanja nezavisnosti može da bude nepovratan, kako oni misle, ako ima zemalja koje povlače odluku o priznanju? Oni misle da je nemoguće da broj zemalja koje su priznale Kosovo padne ispod sto. Samo neka misle tako – zaključio je Dačić.
Prištinske vlasti uveliko pregovaraju i o nabavci pešadijskog naoružanja i helikoptera za tzv. vojsku Kosova. U njihovom fokusu u prvoj fazi opremanja je pet savremenih višenamenskih letelica, zasada nepoznatog proizvođača. Partnera za ovaj posao Priština traži u Zapadnoj Evropi, a obuka pilota već se sprovodi u Turskoj. Proces nabavke naoružanja i vojne opreme odvija se uz znanje i učešće međunarodnih i NATO snaga u Pokrajini.
Kosovo traži diplomatsko partnerstvo sa državom Vatikana i u tom cilju je neophodan korak da Sveta stolica prizna Kosovo – napisao je Ramuš Haradinaj, premijer privremenih institucija na KiM, na svom fejsbuk-profilu posle sastanka sa državnim sekretarom Vatikana Pjetrom Parolinijem. On je izjavio da je od Svete stolice tražio da prizna kosovsku nezavisnost.
(Novosti.rs)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
