EU stopirala otvaranje klastera sa Srbijom zbog odnosa prema Rusiji i unutrašnjih problema. Proces evropskih integracija Srbije ponovo se našao pred ozbiljnim izazovima zbog nedostatka konsenzusa među članicama Evropske unije.
Zemlje EU nisu uspele da postignu dogovor o otvaranju klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, uprkos višestrukim pokušajima na sastancima ambasadora.
Ovaj klaster, nazvan „Konkurentnost i inkluzivni rast“, obuhvata ključna poglavlja poput poreske politike, socijalne politike i zapošljavanja, kao i informatičkog društva i medija.
Razlozi za blokadu
Glavni kamen spoticanja leži u političkim i geopolitičkim pitanjima. Sedam članica EU, među kojima baltičke i skandinavske zemlje, Holandija i Hrvatska, protive se otvaranju klastera zbog neusklađenosti Srbije sa spoljnom politikom Unije, posebno u vezi sa sankcijama prema Rusiji. Dodatni problemi uključuju nedostatke u vladavini prava i nerešene odnose sa Prištinom.
Tvrdi stav ovih zemalja reflektuje dublju zabrinutost za strateško opredeljenje Srbije. Iako je Beograd uputio signale saradnje kroz različite inicijative, skepticizam članica EU ukazuje na dublje nepoverenje prema dugoročnoj posvećenosti Srbije evropskim vrednostima i normama.
Mađarska na čelu podrške Srbiji
Mađarska, koja trenutno predsedava EU, aktivno podržava otvaranje klastera 3 i ulaže napore da se postigne dogovor pre kraja godine.
Mađarske diplomate tvrde da bi otvaranje klastera poslalo pozitivan signal regionu Zapadnog Balkana i doprinelo stabilizaciji evropske perspektive Srbije. Međutim, suočavaju se sa snažnim otporom koji dolazi iz severne Evrope i Hrvatske.
Koraci Srbije ka prilagođavanju EU standardima
Srbija je uoči prethodnih sastanaka dostavila non-pejper zemljama članicama EU, u kojem je navela niz koraka koje planira da preduzme kako bi olakšala odluku o otvaranju klastera. Ove mere uključuju:
- Izbor novog saveta REM-a, kao ključnog tela za regulaciju medijskog prostora.
- Reviziju biračkog spiska prema preporukama ODIHR-a, čime bi se povećala transparentnost i poverenje u izborni proces.
- Uvođenje vizne politike usklađene sa EU za treće zemlje.
- Punu operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom, što bi unapredilo energetsku stabilnost i regionalnu povezanost.
Ovi koraci predstavljaju pokušaj Srbije da adresira ključne zahteve EU i obezbedi dalji napredak u pregovorima.
Nedostatak konsenzusa i moguće odlaganje
Uprkos ovim naporima, zemlje članice nisu uspele da pronađu zajednički jezik na trećem sastanku ambasadora EU.
Vremenski okvir za dogovor postaje sve uži, jer bi međuvladina konferencija o otvaranju klastera, ukoliko do nje dođe, trebalo da se održi između 16. i 20. decembra.
Alternativno, razmatra se opcija održavanja političke međuvladine konferencije, na kojoj bi se razmenile političke poruke, dok bi formalno otvaranje klastera bilo pomereno za prvi kvartal 2025. godine.
Važnost klastera 3 za Srbiju
Klaster 3 je od suštinskog značaja za Srbiju jer obuhvata oblasti ključne za modernizaciju društva i ekonomije:
- Poglavlje 10 – Informatičko društvo i mediji: Ključno za unapređenje digitalizacije i slobode medija.
- Poglavlje 16 – Poreska politika: Neophodno za usklađivanje sa standardima EU u oblasti finansija.
- Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje: Fokus na unapređenje radnih uslova i standarda.
Otvaranje ovog klastera označilo bi značajan korak napred u procesu evropskih integracija, posebno nakon zastoja koji traje još od decembra 2021. godine.
Šira politička slika
Odluka EU o daljoj integraciji Srbije ima širi geopolitički kontekst. Srbija se nalazi na prekretnici između Istoka i Zapada, balansirajući između istorijskih veza sa Rusijom i aspiracija za članstvo u EU.
Neusklađenost sa sankcijama protiv Rusije dodatno otežava poziciju Srbije, jer zemlje članice EU insistiraju na jedinstvu u spoljnoj politici, posebno u vreme aktuelne ruske borbe na teritoriji Ukrajine.
Perspektive za budućnost
Iako se debata o otvaranju klastera nastavlja, jasno je da Srbija mora da uloži dodatne napore kako bi ubedila skeptične članice EU.
Ostaje da se vidi da li će naredni sastanak ambasadora, zakazan za 11. decembar, doneti napredak ili će integracije Srbije u EU biti odložene na duži rok.
Ova situacija pokazuje kompleksnost procesa pridruživanja EU, gde tehnički napredak nije dovoljan bez političkog usaglašavanja i strateške jasnoće. Za Srbiju, ključno je da pokaže odlučnost u sprovođenju reformi, ali i da zadrži balans u svojoj geopolitičkoj orijentaciji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
