Rusija je zbunila Evropsku uniju i G7 svojim odgovorom na ograničavanje cena nafte. O tome piše Silvija Amaro, kolumnista CNBC-a.
G7 je zajedno sa Evropskom unijom i Australijom krajem prošle godine, postavila gornju granicu cene ruske nafte, na 60 dolara po barelu.
Pretpostavljalo se, da će u martu ograničenja biti preispitana i izmenjena, ali na kraju EU i G7 nisu smele da spuste „plafon“, iako su neke evropske zemlje zahtevale da se to uradi, kako bi dodatno smanjile prihode Rusije.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Očekuje se, da će sledeći put o izmenama biti reči u maju, ali, kako piše autor, plafon neće biti menjan iz više razloga. Prvo, G7 je uveren da su trenutna ograničenja efikasna.
Drugo, zemlje OPEK+ su neočekivano smanjile proizvodnju nafte, što je dovelo do njenog poskupljenja. Čini se, da je treći razlog nedostatak razumevanja, da li ograničenje cene zaista funkcioniše.
„Američka ministarka finansija Dženet Jelen, rekla je krajem februara, da je ograničenje imalo „značajan negativan uticaj“ na Rusiju. Njene reči su podržali predstavnici EU i G7, ali u stvarnosti Zapad ne može da ima prave podatke o tome, da li je plafon imao stvarni efekat“, tvrdi Jacob Kierkegaard, viši naučni saradnik Nemačkog Maršalovog fonda.
[adsenseyu1]
„Postoji široko rasprostranjeno neslaganje oko toga, da li ograničenje funkcioniše ili ne“, kaže stručnjak.
Prema njegovim rečima, Moskva je preduzela niz mera da se odupre sankcijama, i zaštiti svoje naftne tokove.
Jedno takvo rešenje bilo je, da se izgradi flota tankera koji mogu da isporučuju naftu izvan teritorija ograničenja. Iz tog razloga, G7 i EU ne mogu utvrditi kakav uticaj ima gornja granica cena na Rusiju i njenu trgovinu naftom, niti da li uopšte ima smisla.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
