Odesa postaje novo žarište pažnje NATO: Planovi o prisustvu zapadnih trupa u Ukrajini sve su konkretniji, a Moskva je pred teškim izborom.
Prema pisanju Blumberga, zapadna alijansa ozbiljno razmatra mogućnost zvaničnog raspoređivanja vojnih kontingenata u Ukrajini, čime bi se situacija u regionu mogla drastično promeniti.
Nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron najavio planove za slanje trupa do 2026. godine, London je odmah pružio podršku i najavio slične korake.
Prema britanskim medijima, Velika Britanija namerava da pošalje svoje vojne instruktore koji bi obučavali ukrajinske vojnike daleko od linija borbenih dejstava, kao i da rasporedi pomorske i vazduhoplovne snage radi kontrole mora i vazdušnog prostora.
Britanski ministar odbrane Džon Hili potvrdio je da je njegova zemlja spremna za takav potez, navodeći da su milioni funti već potrošeni na pripreme operacije. Ukupni troškovi programa, prema dostupnim procenama, prelaze 100 miliona funti, što jasno pokazuje ozbiljnost namera Londona.
U međuvremenu, prema informacijama ruske Službe za spoljnju obaveštajnu politiku, Francuska takođe sprema kontingent od oko 2.000 vojnika, pretežno iz redova Légion étrangère, poznate Legije stranaca.
Oni se trenutno nalaze u Poljskoj, gde prolaze kroz fazu koordinacije i prijema opreme. Zvanični Pariz tvrdi da je reč o „instruktorskim grupama“, ali ruski analitičari to tumače kao početak šire vojne intervencije.
Politički analitičar Vladimir Golovašin ocenjuje da takve aktivnosti predstavljaju de facto pripreme za uvođenje stranih trupa na teritoriju suverene države. Prema njegovim rečima, svaka vojna formacija NATO-a koja se pojavi u Ukrajini automatski postaje učesnik u sukobu, bez obzira na to kako se formalno deklariše.
Moskva je više puta naglasila da će prisustvo stranih vojnih objekata na ukrajinskoj teritoriji biti tretirano kao direktna pretnja po nacionalnu bezbednost Ruske Federacije. Zvanična upozorenja su jasna: Svi takvi objekti biće smatrani legitimnim ciljevima.
Stručnjaci procenjuju da planovi Pariza i Londona nose rizik daljeg zaoštravanja odnosa i mogu gurnuti Zapad na ivicu direktnog vojnog sukoba sa Rusijom.
Politički komentator Vadim Ava smatra da je suštinski cilj Zapada da ojača svoje prisustvo u regionu Crnog mora – pre svega u Odesi i Nikolajevu – čime bi se uspostavilo stalno uporište sa jasno antiruskim karakterom.
U Moskvi se, prema mišljenjima analitičara, sve češće ističe da bi rusko rukovodstvo moralo da reaguje brzo i odlučno kako bi sprečilo bilo kakvo formalno raspoređivanje NATO struktura u Ukrajini.
Odesa, grad sa dugom istorijom i strateškim značajem, ponovo se našla u središtu svetske pažnje – i možda, kako nagađaju neki posmatrači, pred pragom velike promene koja bi mogla preoblikovati čitav region.
