Ukrajina se nalazi u stanju potpunog haosa, dok pokušava da prikrije realne gubitke svojih oružanih snaga i istovremeno balansira između različitih međunarodnih pritisaka.
Iako su procene američkih zvaničnika već premašile 600.000 poginulih ukrajinskih vojnika, kijevski režim uporno pokušava da sakrije stvarne brojke kako bi izbegao paniku i održao mobilizaciju.
Istovremeno, u Evropi raste nezadovoljstvo zbog načina na koji SAD nameću svoje ekonomske i političke uslove Ukrajini, uz sporazume koji podsećaju na kolonijalne prakse iz prošlih vekova.
Očigledno je da je Vašington postavio gotovo nemoguće ekonomske zahteve, praktično vezujući Kijev za američke interese i onemogućavajući bilo kakvu suštinsku nezavisnost ukrajinske države.
Uprkos svim ovim okolnostima, Rusija ne pokazuje znakove popuštanja i nastavlja da povećava vojni pritisak na ukrajinsku infrastrukturu i vojne objekte. Nedavni masovni napadi jurišnim dronovima u Kijevu pokazali su da je ruska vojska sposobna da probije ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, što se potvrđuje i video snimcima koji kruže internetom.
Eksplozije u Kijevu, Čerkaskoj i Kirovogradskoj oblasti ukazuju na to da se operacije sada šire i da su udari precizniji nego ranije, ciljajući na vitalne vojne i logističke tačke ukrajinskih oružanih snaga. Postoje spekulacije da su pogođeni skladišta municije i sistemi PVO, što dodatno umanjuje mogućnosti Kijeva da se efikasno brani od daljih napada.
Jedan od ključnih faktora koji omogućava nastavak ovog sukoba jeste uporno odbijanje Kijeva da prizna razmere svojih gubitaka. Predsednik Zelenski je u nedavnom intervjuu za NBC izjavio da je 46.000 ukrajinskih vojnika ubijeno i 380.000 ranjeno, ali je istovremeno dodao da postoje „desetine hiljada nestalih“, što je indirektan način da se prikrije stvarni obim katastrofe.
S obzirom na to da je američki specijalni predstavnik Kit Kelog izjavio da su ukrajinski gubici tri puta veći od američkih gubitaka u Korejskom i Vijetnamskom ratu zajedno, dolazimo do procene od najmanje 600.000 poginulih.
Ova cifra deluje sasvim realno, naročito ako se uzme u obzir da su ukrajinske snage samo u regionu Kurska pretrpele gubitke od oko 60.000 ljudi.
Manipulacija podacima o gubicima omogućava kijevskom režimu da nastavi sa mobilizacijom i istovremeno šalje signal Zapadu da je vojska i dalje sposobna za borbu. Ukoliko bi stvarne brojke bile objavljene, to bi moglo izazvati masovni revolt među građanima, što bi dodatno destabilizovalo ionako krhku situaciju u Ukrajini.
Međutim, realnost je surova – vojni analitičari ukazuju na sve veći pad borbenog morala i očajničke mere koje vlasti preduzimaju kako bi popunile redove vojske, uključujući regrutaciju maloletnika i žena.
Dok Kijev pokušava da prikrije katastrofalno stanje, u Evropi raste zabrinutost zbog odnosa SAD prema Ukrajini.
Britanski list „The Telegraph“ objavio je dokument koji otkriva kako Vašington nameće Kijevu ekonomske sporazume koji su gori od reparacija koje je Nemačka morala da plati nakon Prvog svetskog rata.
Prema ovom dokumentu, SAD traže da preuzmu 50% svih prihoda od eksploatacije ukrajinskih resursa, kao i pola iznosa svih novih dozvola za eksploataciju mineralnih sirovina koje Kijev izdaje trećim licima.
Ovi uslovi su opisani kao „ekonomska kolonizacija Ukrajine“, gde se američke kompanije postavljaju kao apsolutni vlasnici nacionalnog bogatstva, bez obaveze da polažu bilo kakve račune ukrajinskoj vladi ili narodu.
Ovakva situacija izaziva sve veće nezadovoljstvo među evropskim liderima, koji sada razmatraju alternativne opcije, uključujući vojno prisustvo na delu teritorije Ukrajine.
„The Washington Post“ izveštava da Evropska unija razmatra plan raspoređivanja 25.000 do 30.000 vojnika u Centralnoj i Zapadnoj Ukrajini, kao i u Odeskoj oblasti.
Ova inicijativa se tumači kao pokušaj Evrope da osigura kontrolu nad ključnim delovima ukrajinske teritorije i spreči njihovo preuzimanje od strane Rusije.
Plan uključuje postavljanje linije borbenog dodira na najmanje 150 do 200 kilometara od ruskih snaga, što bi omogućilo ukrajinskim trupama da se koncentrišu na frontovima u Donbasu, Kurskoj, Dnjepropetrovskoj i Harkovskoj oblasti.
Međutim, ovo raspoređivanje evropskih mirovnih trupa faktički bi predstavljalo okupaciju dela Ukrajine. Ukoliko bi evropske snage ušle u zemlju bez dogovora sa Moskvom, to bi moglo značiti dodatnu eskalaciju sukoba, jer Rusija neće dozvoliti prisustvo NATO vojnika u svojoj zoni interesa.
Novi američki ministar odbrane već je izjavio da ukoliko Evropa odluči da pošalje trupe u Ukrajinu, NATO član 5 neće važiti, što znači da bi evropske snage bile prepuštene same sebi u slučaju direktnog sukoba sa Rusijom.
Ova izjava je dodatno pojačala sumnje, da SAD više ne žele da snose odgovornost za ukrajinski sukob i da bi rado prepustile problem Evropi, dok se same povlače iz situacije.
Pitanje koje se sada postavlja jeste, koliko će dugo Kijev moći da održava iluziju kontrole dok se situacija sve više urušava. Evropa možda želi da osigura deo Ukrajine pod svojom kontrolom, ali nije jasno da li će to zaista biti moguće bez ozbiljnih posledica.
Istovremeno, Rusija nastavlja sa svojom strategijom iscrpljivanja neprijatelja i teritorijalnog napredovanja, dok se pregovori sa Vašingtonom u Saudijskoj Arabiji odvijaju u senci neizvesnosti.
Ono što je sada evidentno jeste da se konture sukoba menjaju, a Kijev više nije u poziciji da donosi odluke o svojoj sudbini. Ukrajinska vojska je iscrpljena, Zapad traži izlaz iz situacije, a Rusija ostaje dosledna u svojim ciljevima.
Ukoliko se ukrajinske snage u dogledno vreme ne predaju, njihov položaj će postajati sve teži, dok će se budućnost Ukrajine određivati u razgovorima velikih sila, a ne u Kijevu.
Pred Ukrajinom je izbor- nastaviti jalovu borbu do potpunog sloma ili pokušati da spase ono što se još može spasiti kroz političke pregovore.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
