Novo istraživanje pokazuje da ljudi sa plavim očima imaju jednog zajedničkog pretka.
Tim sa Univerziteta u Kopenhagenu pronašao je genetsku mutaciju koja se dogodila pre 6-10.000 godina i koja je uzrok boje očiju svih danas plavookih ljudi na planeti.
Šta je genetska mutacija
„Prvobitno smo svi imali smeđe oči“, rekao je profesor Hans Ajberg sa Odeljenja za ćelijsku i molekularnu medicinu.“ Ali genetska mutacija koja utiče na OCA2 gen u našim hromozomima rezultirala je stvaranjem „prekidača“, koji je doslovno „isključio“ sposobnost stvaranja smeđih očiju.
Gen OCA2 kodira takozvani P protein, koji je uključen u proizvodnju melanina, pigmenta koji daje boju našoj kosi, očima i koži.
„Prekidač“, koji se nalazi u genu susednom OCA2, ne isključuje gen u potpunosti, već ograničava njegovo delovanje na smanjenje proizvodnje melanina u dužici – efikasno „razređujući“ smeđe oči u plave.
Efekat prekidača na OCA2 je stoga vrlo specifičan. Da je OCA2 gen potpuno uništen ili isključen, ljudska bića bi bila bez melanina u kosi, očima ili boji kože – stanje poznato kao albinizam.
Ograničene genetske varijacije
Varijacije u boji očiju od smeđe do zelene mogu se objasniti količinom melanina u dužici, ali plavooki pojedinci imaju samo mali stepen varijacije u količini melanina u očima.
„Iz ovoga možemo zaključiti da su sve plavooke osobe povezane sa istim pretkom“, kaže profesor Ajberg. „Svi su nasledili isti prekidač na potpuno istom mestu u svojoj DNK.“
Suprotno tome, osobe smeđih očiju imaju značajne individualne razlike u području svoje DNK koja kontroliše proizvodnju melanina.
Profesor Ajberg i njegov tim ispitivali su mitohondrijsku DNK i upoređivali boju očiju plavookih pojedinaca u zemljama tako raznolikim kao Jordan, Danska i Turska.
Njegova otkrića su poslednja u deceniji genetskog istraživanja, koje je započelo 1996. godine, kada je profesor Ajberg prvi put implicirao da je OCA2 gen odgovoran za boju očiju.
Priroda meša naše gene
Mutacija smeđih očiju u plave ne predstavlja ni pozitivnu ni negativnu mutaciju. Jedna je od nekoliko mutacija poput boje kose, ćelavosti, pega i mladeža, koja niti povećava niti smanjuje šanse za opstanak čoveka.
Kao što profesor Ajberg kaže, „to jednostavno pokazuje da priroda neprestano meša ljudski genom, stvara genetski koktel od ljudskih hromozoma i isprobava različite promene dok to čini“.
Webtribune.rs
