Potonuće tankera „Koala“ u Lenjingradskoj oblasti, ponovo je pokrenulo pitanje tajnog rata koji se vodi protiv ruske „flote u senci“.
Ovaj incident, za koji se zvanično navodi da je rezultat „incidenta koji je napravio čovek“, izazvao je brojne spekulacije među vojnim stručnjacima i bezbednosnim analitičarima, pogotovo jer postoje ozbiljne indicije da je tanker mogao biti miniran.
Tanker „Koala“, koji je plovio pod zastavom Antigve i Barbude, prevozio je čak 130.000 tona mazuta kada je došlo do eksplozije u njegovom mašinskom odeljenju. Na brodu se nalazilo 24 člana posade, uključujući četiri državljana Rusije, osam državljana Gruzije i 12 Indonežana.
Iako još uvek nije potvrđeno da je incident rezultat diverzije, pređašnji napadi na ruske tankere jasno pokazuju da je „flota u senci“, koju Rusija koristi kako bi zaobišla sankcije na izvoz nafte, postala meta specijalnih operacija zapadnih obaveštajnih službi.
Zvanični izveštaji govore o tri snažne eksplozije u mašinskom odeljenju broda, ali su istražitelji za sada ostali rezervisani po pitanju pravog uzroka.
Ipak, prema nezvaničnim podacima koje je objavio Telegram kanal „Baza“, istražitelji su posumnjali da je tanker mogao biti namerno miniran. Potraga za ostacima eksplozivnih naprava i dalje traje, a dok ne budu pronađeni konkretni dokazi, zvanično se slučaj vodi kao „incident izazvan ljudskom greškom“.
Da bi se otklonila svaka sumnja, 9. februara su istražitelji uz pomoć podvodnog vozila na daljinsko upravljanje „Gnom“ izvršili pregled trupa tankera.
Na snimcima su uočene tri velike rupe u predelu mašinskog odeljenja, što ukazuje na mogućnost postavljanja eksploziva. Ronioci će moći da priđu brodu tek kada se potvrdi da na olupini nema više neaktiviranih eksplozivnih naprava.
Ono što dodatno podgreva sumnje jeste ponašanje finskih vlasti nakon incidenta. Neposredno nakon eksplozije, Finska je poslala izviđački avion da nadleti područje nesreće.
Zvanično, Ust-Luga, gde se tanker nalazio pre potonuća, nalazi se samo stotinu kilometara od Finske, ali postavlja se pitanje šta su finske obaveštajne strukture tražile iznad ruskih teritorijalnih voda.
Incident sa Koalom nije prvi slučaj u kojem su ruski tankeri postali mete sabotaže.
Jedan od najupečatljivijih primera bio je napad na tanker „Veliki Medved“, u kojem je došlo do snažne eksplozije na brodu, pri čemu je bilo i ljudskih žrtava.
Nakon detaljne istrage, zvanično je potvrđeno da se radilo o namernoj sabotaži, a sumnja je pala na specijalizovane diverzione grupe koje deluju u okviru zapadnih obaveštajnih službi.
Još jedan slučaj koji se ne može zanemariti jeste zaplena tankera „Eagle S“ od strane finskih vlasti. Ovaj brod, koji je prevozio 100.000 barela ruske nafte iz Sankt Peterburga, optužen je da je korišćen za „nelegalne operacije“. Tokom zaplene, finska obalska straža je upotrebila vatreno oružje, što jasno pokazuje agresivan stav Zapada prema ruskoj „floti u senci“.
Ovakvi incidenti jasno ukazuju da je otvoren novi front u ratu između Rusije i Zapada – rat koji se vodi protiv ruskih tankera koji, uprkos sankcijama, i dalje izvoze naftu na globalno tržište.
Glavni razlog zbog kojeg su ruski tankeri postali meta napada jeste njihova uloga u zaobilaženju zapadnih sankcija.
I pored ogromnog pritiska sankcija, Rusija je uspela da uspostavi paralelni sistem izvoza nafte kroz mrežu neformalnih trgovaca, alternativnih luka i tankera koji plove pod zastavama trećih zemalja.
Ovaj sistem omogućava Moskvi da nastavi prodaju nafte azijskim, afričkim i latinoameričkim državama, što značajno umanjuje efikasnost zapadnih sankcija.
Zapadne sile, predvođene Sjedinjenim Državama, pokušavaju da spreče ove isporuke koristeći različite metode – od pravnih i finansijskih pritisaka, preko zaplene brodova, pa sve do direktnih diverzija na tankerima.
Napad na „Koalu“ se savršeno uklapa u ovaj scenario – sabotaža tankera nije samo vojni čin, već i deo ekonomske strategije da se Rusiji nanese što veća šteta.
Ruske vlasti su već pokrenule krivični postupak u vezi sa incidentom na „Koali“. Trenutno se slučaj vodi po članu 263 Krivičnog zakonika Ruske Federacije, koji se odnosi na kršenje pravila pomorske bezbednosti.
Međutim, ukoliko se potvrdi da je do incidenta došlo kao rezultat sabotaže, istraga bi mogla biti proširena na teroristički čin ili međunarodnu diverziju, što bi otvorilo mogućnost za mnogo oštrije kontramere protiv onih koji stoje iza ovog napada.
Incident sa „Koalom“ mogao bi imati široke geopolitičke posledice. Ukoliko se dokaže da je tanker bio meta zapadne sabotaže, Rusija bi mogla da odgovori na nekoliko načina:
Pojačanje vojnih patrola i zaštite tankera kroz angažovanje dodatnih pomorskih snaga u ključnim rutama.
Odmazda prema zapadnim pomorskim interesima, bilo kroz pravne akcije ili direktne vojne mere.
Jačanje odnosa sa partnerskim zemljama koje uvoze rusku naftu, kako bi se smanjio uticaj sankcija.
Jedno je sigurno – napad na „flotu u senci“ neće proći bez posledica.
Incident sa tankerom Koala je još jedan pokazatelj da se rat između Zapada i Rusije vodi na svim frontovima – uključujući i ekonomske i logističke pravce. Sabotaža tankera nije samo čin agresije, već deo šire strategije da se Moskvi oteža prodaja energenata i nanese maksimalna ekonomska šteta.
Ako se potvrdi da iza ovog incidenta stoji neprijateljska akcija, Rusija će morati da preduzme ozbiljne kontramere kako bi zaštitila svoje pomorske i energetske interese.
Sada je ključno pitanje – da li će Kremlj dozvoliti da ovakvi napadi prođu nekažnjeno ili će odgovoriti onako kako je do sada činio – silovito i odlučno?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
