[adsenseyu2]
Američki predsednik Barak Obama pokušava da isprovocira sukob sa Rusijom pre nego što novoizabrani predsednik Donald Tramp stupi na dužnost u Beloj kući, kaže profesor Džejms Petras, američki pisac i politički analitičar.
Profesor Petras, koji je napisao nekoliko knjiga o međunarodnim političkim pitanjima, je to izjavio u telefonskom intervjuu za Press TV u subotu, nakon što je američka vojska poslala 620 prepunih kontejnera municije u Evropu, najveću pojedinačnu pošiljku u poslednje dve decenije.
Prema izveštajima, teško opterećeni kontejneri su krajem oktobra stigli u luku Nordenham na severu Nemačke. Kontejneri će biti transportovani na stovarište za skladištenje i distribuciju ka drugim lokacijama širom Evrope, navodi se u saopštenju američke vojske.
Prošle nedelje je Pentagon najavio raspoređivanje najmanje 6.000 američkih vojnika i teških oklopnih jednica u Istočnoj Evropi sledeće godine da se suprotstave “agresivnoj“ Rusiji.
[adsenseyu1]
Profesor Petras je rekao da američka “politika naoružavanja Evrope, posebno se fokusirajući na Nemačku, predstavlja Obamin pokušaj da preduhitri bilo kakve poteze novoizabranog predsednika Trampa, koji je posvećen pregovorima sa Rusijom, ukidanju sankcija i smanjenju vojne tenzije.“
On je izjavio: “Ovo je agresivan potez Obame, provokativan potez, neka vrsta ponovnog pokretanja Hladnog rata, i mislim da će biti ili promenjen ili ograničen kada Obama ode sa vlasti.“
“Ja mislim da je ovo Obamin potez stvaranja napetosti, deo njegove istorije demonizacije Rusije i izazivanja mogućeg sukoba, koji ima nuklearne posledice,“ dodao je analitičar.
“Mislim da je iznenadnost ovog poteza direktna reakcija na Trampove bliže odnose sa predsednikom Putinom,“ rekao je Petras.
“Mislim da je ovo Obamin očajnički potez i svakako je u skladu sa onim što bi Hilari Klinton uradila, a nikako u skladu sa Trampovom politikom pomirenja sa Rusijom i pritiskom na Evropu da plati svoje oružje i sve programe,“ zaključio je naučnik.
[adsenseyu4]
Odnosi između Vašingtona i Moskve su već na svojoj najnižoj tački, još od kraja Hladnog rata 1991. godine, uglavnom zbog krize u Ukrajini. SAD i njeni saveznici optužuju Moskvu da šalje trupe u istočnu Ukrajinu u znak podrške pro-ruskim snagama. Moskva je dugo negirala umešanost u ukrajinsku krizu.
Odnosi između SAD i Rusije su se dodatno pogoršali kada je Moskva prošle godine pokrenula vazdušnu ofanzivu protiv Daesh terorista, od kojih su mnogi obučavani od strane CIA-e za borbu protiv sirijske vlade.
Prošlog meseca je Rusija pomerila nuklearne raketne lansere sa dometom na tri baltičke zemlje, za šta su američki zvaničnici rekli da je to bio gest da izraze nezadovoljstvo zapadnim vojim savezom NATO.
Krajem oktobra, Rusija je predstavila slike nove interkontinentalne blističke rakete nazvane Satana 2, za koju se kaže da može nositi do 15 odvojenih bojevih glava, dovoljno moćnih da unište područje veličine Teksasa.
U septembru su tri američka nuklearna bombardera dugog dometa letela nad istočnom Evropom da bi učestvovali u vojnim vežbama NATO-a. Ovakvi događaji mogu izazvati nuklearni sukob između dve zemlje.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
