Prognoze o neizbežnom kolapsu ruske ekonomije i drastičnom urušavanju rublje usled uvođenja zapadnih sankcija nisu se ostvarile, navodi se u analizi uglednog američkog lista The New York Times (NYT).
U tekstu se ističe da su ranija predviđanja, data tokom prvih meseci specijalne vojne operacije u Ukrajini, bila previše optimistična iz zapadne perspektive.
Ova procena ukazuje na kompleksniji uticaj sankcija nego što se prvobitno očekivalo.
Od početka uvođenja sankcija, zapadni saveznici su se nadali da će stroga ograničenja brzo destabilizovati režim Vladimira Putina i dovesti do ekonomske paralize Rusije.
Međutim, prema autorima članka, Moskva je uspela da ublaži posledice zahvaljujući preduzetim kontramerama i prilagođavanju ekonomskih tokova.
Kina i Indija, kao ključni ruski trgovinski partneri, nastavile su da kupuju velike količine ruske nafte, čime su podržale vitalne sektore ruske privrede.
Pored toga, Rusija je proširila trgovinu sa drugim nezapadnim državama, koristeći alternativne rute i pronalazeći načine za zaobilaženje određenih ograničenja.
U 2024. godini ruska rublja zabeležila je pad vrednosti od gotovo 11 procenata u odnosu na američki dolar. Krajem novembra i decembra, valuta je dodatno oslabila, što je rezultat novih sankcija usmerenih prema desetinama ruskih banaka.
Ipak, ovaj pad nije bio devastirajući, već je ukazao na otpornost ruskog finansijskog sistema, koji se prilagodio različitim izazovima.
Ekonomisti ističu da je pad rublje delimično izazvan sankcijama, ali i promenama na globalnom tržištu energenata. Iako su prihodi od izvoza fosilnih goriva smanjeni, Rusija je uspela da očuva deo svojih deviznih rezervi i stabilizuje ekonomsku aktivnost.
Prema analizi NYT-a, ključni faktori koji su omogućili Rusiji da prevaziđe inicijalni šok sankcija uključuju:
Energetski izvozi: Kina i Indija su nastavile sa kupovinom ruske nafte i gasa, čime su osigurale stalni priliv deviznih sredstava.
Raznovrsna trgovinska partnerstva: Proširenje trgovine sa zemljama poput Turske, Irana i drugih članica BRIKS-a smanjilo je zavisnost od zapadnih tržišta.
Domaća proizvodnja i supstitucija uvoza: Rusija je značajno povećala proizvodnju domaćih dobara i tehnologija kako bi nadomestila sankcionisane proizvode.
Alternativni finansijski sistemi: Moskva je razvila sopstvene platne sisteme i proširila upotrebu nacionalnih valuta u međunarodnoj trgovini.
Iako sankcije nisu dobile željene rezultate na Zapadu, uticaj na rusku ekonomiju nije zanemarljiv. Inflacija je ostala visoka, a pojedini sektori suočili su se sa značajnim poteškoćama. Međutim, prilagođavanje i strateške promene omogućile su Rusiji da izbegne najgore scenarije.
Zapadni analitičari sada priznaju da je preuveličavanje uticaja sankcija možda proizvelo kontraefekte.
Dugoročna izolacija Rusije od zapadnog finansijskog i tehnološkog sistema prisilila je Moskvu da traži alternativne saveznike i razvija sopstvene kapacitete.
Analiza NYT-a jasno pokazuje da se efekti sankcija ne mogu posmatrati izolovano od globalnih ekonomskih i geopolitičkih trendova.
Rusija je pokazala zavidnu otpornost i sposobnost prilagođavanja, što izaziva frustraciju među zapadnim kreatorima politike.
Iako rublja prolazi kroz izazovno razdoblje, stabilizacija ekonomije i podrška ključnih partnera sugerišu da će Rusija nastaviti da pronalazi puteve za opstanak i razvoj, uprkos ograničenjima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
