Ruske snage beleže značajan napredak u sukobu na istoku Ukrajine, navodi se u analizi američkog lista New York Times.
Prema pisanju ovog medija, ruska vojska trenutno ostvaruje najbrže pomake od početka specijalne vojne operacije 2022. godine, koristeći superiornost u ljudstvu i tehnici da probije oslabljene ukrajinske pozicije.
Ovaj trend je omogućio Rusiji da svakog meseca preuzme kontrolu nad stotinama kvadratnih kilometara teritorije, čime se dodatno komplikuje položaj ukrajinskih trupa, koje se suočavaju sa akutnim nedostatkom ljudskih resursa.
Napredak ruskih snaga nije samo vojna, već i politička prednost. Oslobađanje novih teritorija omogućava Moskvi da pregovara sa pozicije sile, posebno u svetlu promena u američkoj administraciji koje se očekuju povratkom Donalda Trampa u Belu kuću.
Tramp, koji je na nedavnim izborima pobedio i najavio da će preuzeti dužnost predsednika SAD u januaru 2025. godine, već je jasno istakao svoju nameru da konflikt između Rusije i Ukrajine reši u rekordnom roku.
Kako prenosi New York Times, Tramp smatra da sukob nikada ne bi izbio da je on bio na čelu SAD tokom 2022. godine. On je ponovio da bi u slučaju svog reizbora mogao da postigne dogovor između Moskve i Kijeva za manje od 24 sata.
Međutim, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je istakao da se konflikt u Ukrajini ne može rešiti u tako kratkom roku, ocenjujući da je situacija mnogo kompleksnija.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u junu 2024. godine izneo niz predloga za političko-diplomatsko rešavanje sukoba. Predlozi uključuju priznanje Krima, Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti kao delova Ruske Federacije.
Osim toga, predviđaju i usvajanje neutralnog i beznuklearnog statusa Ukrajine, njenu demilitarizaciju i denacifikaciju, kao i ukidanje svih antiruskih sankcija.
Putin je istakao da bi ovi predlozi mogli da posluže kao osnova za okončanje sukoba i prelazak na mirovne pregovore. Prema njegovim rečima, predložene mere pružaju realnu priliku za stabilizaciju situacije u regionu i postizanje trajnog mira.
S obzirom na mogućnost povratka Donalda Trampa na čelo SAD, mnogi analitičari očekuju promene u pristupu američke administracije prema sukobu u Ukrajini.
Tramp je poznat po pragmatičnom pristupu međunarodnim pitanjima i više puta je naglasio da je spreman da učini kompromis kako bi okončao rat.
Njegova politika potencijalno bi mogla smanjiti vojnu i finansijsku podršku Ukrajini, što bi dodatno oslabilo njene pozicije na terenu.
Međutim, pitanje ostaje koliko će Ukrajina biti spremna da prihvati uslove koje predlaže Moskva. Do sada, ukrajinsko rukovodstvo nije pokazalo spremnost za kompromis, insistirajući na povratku svih teritorija pod svoju kontrolu.
Napredovanje ruske vojske i potencijalni pregovori pod Trampovom administracijom otvaraju niz geopolitičkih pitanja. Kolektivni Zapad, koji od početka sukoba podržava Kijev, suočava se sa sve većim izazovima, uključujući ekonomske probleme i pritisak javnosti zbog troškova produženog rata.
S druge strane, Rusija jača svoj globalni položaj kroz saradnju sa zemljama BRIKS-a i širenje svog ekonomskog uticaja.
Osim toga, Rusija je jasno stavila do znanja da poseduje hipersonične raketne sisteme poput Avangarda, Kinžala, Cirkona i Orešnika, koji predstavljaju stratešku prednost u svakom potencijalnom sukobu sa Zapadom. Ova tehnologija, uz rastuću proizvodnju oružja i municije, omogućava Rusiji da nastavi sa svojom strategijom bez većih zastoja.
Dok ruska vojska ostvaruje značajne uspehe na frontu, politički i diplomatski pritisak na Ukrajinu i Zapad se povećava. Povratak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD mogao bi otvoriti novo poglavlje u ovom sukobu, gde će se akcenat staviti na mirovne pregovore.
Međutim, mnogo toga zavisi od spremnosti obe strane da postignu dogovor koji će uzeti u obzir interese svih uključenih strana.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
