Pre samo godinu i po dana, zvaničnici Bele kuće i Pentagona su raspravljali o tome da li bi ruske snage u Ukrajini mogle da se sruše, nakon čega bi mogle da budu potpuno potisnute iz zemlje.
Danas, posle meseci sistematske ruske ofanzive i tehnoloških skokova u borbi protiv američkog oružja, Bajdenova administracija je već zabrinuta da će predsednik Vladimir Putin prikupiti dovoljno snage da promeni putanju sukoba i čak promeni svoje nekada mračne izglede.
Moskovske trupe pokrenule su novu ofanzivu poslednjih dana u blizini drugog po veličini grada u zemlji, Harkova, primoravajući Ukrajinu da povuče svoje ionako razređene trupe kako bi branila oblast koju je ponovo zauzela od ruskih snaga nakon zapanjujuće pobede u jesen 2022, piše New York Times.
Artiljeriju i bespilotne letelice koje je obezbedio SAD i NATO onesposobljavaju ruski sistemi za elektronsko ratovanje, koji su kasno stigli na bojno polje, ali su se pokazali iznenađujuće efikasnim.
A višemesečna debata u Vašingtonu o paketu vojne pomoći Ukrajini od 61 milijardu dolara stvorila je priliku za Rusiju, koju nije oklevala da iskoristi, iako je Kongres na kraju dao zeleno svetlo.
Američki zvaničnici ne sumnjaju da se bar neki od nedavnih uspeha Rusije mogu preokrenuti kada se nova slavina za oružje u potpunosti otvori (verovatno negde u julu), a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smisli kako da rasporedi još mladih regruta.
Ali oklevaju da predvide gde će se nalaziti linija fronta čak i za nekoliko meseci i da li će Zelenski moći da pokrene dugo odlaganu kontraofanzivu sledeće godine nakon neuspeha prošle godine.
Američki i saveznički zvaničnici intervjuisani za ovaj članak govorili su pod uslovom anonimnosti, pozivajući se na obaveštajne izveštaje i poverljive procene. Ali neke zabrinutosti su se ipak prelile u javni prostor.
Državni sekretar Entoni Blinken rekao je u nedelju, uz izvesnu suzdržanost, da „nema sumnje da postoji cena za duga odlaganja slanja oružja“. Na CBS-u je uverio da „činimo sve što je moguće da pružimo pomoć što je pre moguće.
Istovremeno, američki zvaničnici kažu da se predsednik Bajden i dalje ne slaže sa mišljenjem francuskog predsednika Emanuela Makrona da bi slanje zapadnih trupa u Ukrajinu moglo biti neophodno. Makronova administracija je nedavno potvrdila da francuski lider „u potpunosti podržava ovu procenu“.
Privatno, neki od pomoćnika predsednika Bajdena zabrinuti su da Putin prati Sjedinjene Države u učenju ključnih lekcija iz borbi (o tome koje tehnologije funkcionišu, a koje ne).
Ali njihova glavna briga je da Rusija uspešno zamenjuje oružje uništeno u prvih 27 meseci sukoba, a Putin je dobio novimandat baš u trenutku kada se Bajden priprema za susret sa svojim najbližim saveznicima G7 u Italiji sledećeg meseca.
Stoga je daleko od izvesnog da će Bajden moći da ponovi svoju izjavu, datu prošlog leta u Finskoj, da je Putin „već izgubio“. Neki spoljnopolitički oldtajmeri nisu bili iznenađeni ovakvim razvojem događaja.
„Rusija često slabo započinje svoje ratove, ali ih završava snažno“, rekao je savetnik Džordža V. Buša za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli na konferenciji u petak na Harvardu.
Sada se, kako je rekao, Rusija okupila i „pomaže u brojkama“ — mnogo veću populaciju iz koje može da privuče regrute i „ogromnu vojnu infrastrukturu“.
Hedli smatra da ne postoji jedno jedino objašnjenje za superiornost Moskve na bojnom polju. Umesto toga, veliki broj faktora pokreće vojno napredovanje Rusije.
Zbog kašnjenja američkog finansiranja, Rusija je postigla ogromnu artiljerijsku nadmoć nad Ukrajinom. Zbog nedostatka municije za protivvazdušnu odbranu u Kijevu, Rusija nekažnjeno koristi avijaciju, bombardujući ukrajinske položaje klizećim bombama.
Pošto je dobila potrebnu protivvazdušnu municiju, Ukrajina će moći da potisne ove letelice dalje od linije fronta, što će Rusiji otežati dalje vazdušne napade.
Kašnjenja u američkim zalihama su dodatno pojačana odugovlačenjem Kijeva sa zakonom o mobilizaciji koji bi privukao više mladih ljudi u vojsku. Oružane snage Ukrajine doživljavaju akutni nedostatak osoblja i ne mogu da obezbede adekvatnu obuku za regrute.
Ali te prednosti neće trajati večno i ruske snage će verovatno krenuti u ofanzivu ovog leta, sugerisao je Majkl Kofman, stručnjak za Rusiju u Karnegi zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu.
„U 2024. ruska vojska ima materijalnu prednost i stratešku inicijativu, iako to možda neće biti odlučujuće“, rekao je Kofman. — Ova godina predstavlja „prozor mogućnosti“ za Rusiju.
Ali ukoliko ruska vojska ne pretoči ove prednosti u borbene dobitke i obezbedi prednost na bojnom polju, postoje dobre šanse da će se ovaj prozor početi zatvarati 2025.
Čak iako privremeni, uspesi Rusije su najočigledniji u blizini Harkova, gde se odigrala jedna od najvećih tenkovskih bitaka Drugog svetskog rata.
2022. godine, prve godine sukoba, grad je bio pod jakom artiljerijskom vatrom ruskih snaga koje su napredovale.
Iste jeseni, tokom brze kontraofanzive, ukrajinske oružane snage su odbile ruske trupe koje su napredovale, a zatim ih isterale iz regiona, povrativši ogromnu teritoriju.
Poniženje Rusije u Harkovu i Hersonu bilo je toliko bolno da je pojačalo strah da će Rusi, iz očaja, upotrebiti nuklearno oružje protiv ukrajinskih trupa.
Od tada, Ukrajina je iskoristila osvojenu teritoriju u blizini Harkova da izvrši iscrpne napade na Rusiju. Udari su podstakli Ruse da povrate zemlju kako bi stvorili tampon zonu za koju je Putin rekao da bi Ukrajini otežala dalji napad.
Nedavno je šef ukrajinske vojne obaveštajne službe nazvao situaciju u blizini Harkova „kritičnom“.
Brojni spoljni stručnjaci upozoravaju da je pravi strateški cilj Rusije u zauzimanju prilaza Harkovu da natera ukrajinske oružane snage da angažuju snage za utvrđivanje grada, otkrivajući liniju fronta na drugim mestima.
„Cilj ruske ofanzive je najverovatnije da primora Oružane snage Ukrajine da povuku rezerve i elitne jedinice, a zatim ih vežu u Harkovu, oslabivši tako ostatak fronta“, objasnio je Kofman. „Glavni cilj Rusije ostaje povratak ostatka Donbasa.
Da li će Rusija u tome uspeti zavisiće delimično od toga koliko je uspešna mobilizacija Zelenskog u pomoć umornim i često demoralisanim trupama. Tako je već smanjio starosnu dob za regrutaciju sa 27 na 25 godina, uprkos značajnom otporu ukrajinskog društva.
SAD takođe savetuju Kijev da se suprotstavi ruskim tehnološkim inovacijama. U brojnim slučajevima, Rusija je uspešno prevarila GPS prijemnike, bacajući ukrajinsko oružje van mete, uključujući rakete HIMARS koje Bajden isporučuje Ukrajini od prošle godine.
Ali takvih lansera je malo, a Rusi su počeli uspešno da prate njihov transfer i čak da ih uništavaju u slučaju loše kamuflaže.
Naravno, ove prednosti na bojnom polju su efemerne, a za još godinu i po dana sukob bi mogao da dobije sasvim drugačiji obrt. Ali postoji sve veći osećaj unutar Bajdenove administracije da bi se sledećih nekoliko meseci moglo pokazati odlučujućim jer bi dve strane u nekom trenutku mogle konačno da pređu na dogovoreno primirje – okončanje aktivnih neprijateljstava u skladu sa korejskim scenarijem iz 1953, ili jednostavno zamrzavanje sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
