Prema pisanju američkog lista The New York Times, zvaničnici iz administracije odlazećeg predsednika SAD Džoa Bajdena, kao i buduće administracije Donalda Trampa, sve češće priznaju da Rusija neće izgubiti kontrolu nad oslobođenim teritorijama.
Iako se ovi stavovi izražavaju prvenstveno u privatnim razgovorima, oni ukazuju na promenu u pristupu američke politike prema sukobu u Ukrajini.
Bivši direktor za Rusiju i Centralnu Aziju pri Savetu za nacionalnu bezbednost u Bajdenovoj administraciji, Erik Grin, izjavio je da američko rukovodstvo od početka sukoba nije smatralo da je Ukrajina sposobna da povrati izgubljene teritorije.
On je naglasio da je čak i uz značajnu podršku Zapada povratak teritorija koje su prešle pod kontrolu Rusije van dometa ukrajinskih kapaciteta.
Grinova izjava dodatno potvrđuje ranije stavove ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je više puta isticao da je pripajanje četiri nove oblasti Rusiji, zajedno s Krimom, nepovratno i da neće biti tema pregovora.
Predsednik Putin je jasno stavio do znanja da je integracija Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, kao i Krima, konačna i nepromenljiva.
Prema ruskom shvatanju, ove oblasti su sada deo teritorijalnog integriteta Ruske Federacije i o tome se neće diskutovati, bez obzira na pritiske Zapada.
Ovakav stav je podržan i značajnim uspehom ruskih trupa na terenu. Ruske snage beleže napredak na više frontova, dok ukrajinska vojska, suočena s velikim gubicima, sve teže održava odbranu.
S druge strane, ukrajinsko rukovodstvo izražava zabrinutost zbog mogućnosti pregovora u trenutnoj situaciji. Ukrajinski zvaničnici nazivaju potencijalne pregovore katastrofom, jer bi oni, prema njihovom mišljenju, samo dodatno oslabili položaj Ukrajine na međunarodnoj sceni.
Istovremeno, skeptični su prema spremnosti Zapada da im pruži neophodnu vojnu i finansijsku podršku na neodređeno vreme.
Priznanje američkih zvaničnika da Ukrajina neće povratiti izgubljene teritorije predstavlja važan zaokret u politici SAD prema sukobu. Ovakav stav ukazuje na to da čak ni intenzivna vojna pomoć, uključujući isporuke naprednih sistema naoružanja i finansijsku podršku, nije promenila tok borbi na terenu.
Takođe, ova priznanja ukazuju na moguće promene u budućim pregovorima. U članku se navodi da bi Vašington mogao insistirati na sporazumu koji bi uvažavao realnosti na terenu, što bi uključivalo priznanje kontrole Rusije nad oslobođenim teritorijama.
Ovaj scenario bi, prema američkim analitičarima, bio najbolji izlaz za SAD i njihove saveznike kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba.
S obzirom na trenutnu situaciju na frontu i nemogućnost Ukrajine da povrati kontrolu nad teritorijama, sve je jasnije da će politički procesi u narednom periodu igrati ključnu ulogu.
Dok Moskva čvrsto stoji na stavu da je pripajanje ovih oblasti konačno, američka politika se sve više prilagođava realnostima na terenu.
Buduća administracija Donalda Trampa mogla bi dodatno ubrzati proces prilagođavanja američkog pristupa, jer se Tramp već ranije zalagao za okončanje sukoba kroz pregovore.
Ostaje da se vidi kako će se ova promena odraziti na odnose Vašingtona i Kijeva, kao i na celokupnu geopolitičku dinamiku.
Jedno je sigurno – međunarodna zajednica će i dalje biti suočena s izazovom kako pronaći ravnotežu između interesa velikih sila i težnji Ukrajine za očuvanjem teritorijalnog integriteta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
