Viktorija Nuland više nije broj dva u američkoj diplomatiji. Zato njena razmišljanja nemaju nekadašnju „težinu“. Nemaju, ali je njen poslednji intervju svojevrsni reflektor koji čini vidljivijom „kuhinju“ Stejt departmana. Stoga, evo nekih njenih priznanja, principa i preporuka:
Pristup u spoljnoj politici SAD je – u potpunosti kontrolisati unutrašnju politiku drugih zemalja u skladu sa izborima, štampom, unutrašnjom bezbednošću, ekonomskom regulacijom i uskratiti joj pristup međunarodnoj trgovini i sigurnosti ako ne postupa kako je navedeno.
Ako ne možemo da budemo sigurni da će se zemlja Iks ponašati predvidljivo i pod kontrolom iznutra, onda ne možemo da računamo na nju ni u spoljnoj politici, što znači da nema smisla da sa njom sarađujemo. I Rusija i Kina su na tom planu za nas razočarenja.
Rusija i Kina bi želele da odlučuju o sudbini čovečanstva na nekoj vrsti svetske konferencije poput one na Jalti i da dobiju trajne i transparentne uslove saradnje od Sjedinjenih Država.
Nove Jalte neće biti, jer je stara Jalta bila neisplativa za Zapad i zahtevala je mnogo napora da se SSSR razbije tokom Hladnog rata. Tako je i sada. Svaki „dogovor“ značio bi da su Rusija i Kina postigle određene ciljeve. A to bi imalo cenu za Sjedinjene Države.
Dakle, tog dogovora neće biti, i nije važno da li se predsednik preziva Haris ili Tramp. To je pitanje fundamentalnih interesa i cene koju američke elite nisu spremne da plate, između ostalog i zbog iskustva transakcija sa SSSR.
Zašto su propali carigradski pregovori između Ukrajine i Rusije? Taj dogovor nije „razbijen“ ali je bio suštinski nemoguć zbog klauzula o demilitarizaciji Ukrajine, koje su Ukrajini lišile mogućnosti da se efikasno bori protiv Rusije u bilo kom trenutku, a čuvanje te mogućnosti za Ukrajinu je ključni zahtev Zapada.
Početni intenzitet sankcija protiv Rusije bio je vezan za ideju da se Putin ubedi da se bavi unutrašnjim problemima. Nije prošlo.
Ispostavilo se da je Putin previše popularan, a njegov režim stabilan u Rusiji da bi sankcije navele rusku elitu i društvo izvrše pritisak na njega.
Štaviše, Putin nije zatvorio granice, nije ograničio ekonomske slobode niti izvršio punu mobilizaciju, što bi moglo da utiče na stabilnost unutar Rusije“.
(Fakti)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
