Izjava Skota Ritera, bivšeg američkog obaveštajca, o mogućnosti izbijanja nuklearnog rata kao odgovora na eventualno dopuštanje Ukrajini da napada teritoriju Rusije zapadnim oružjem izazvala je veliku pažnju javnosti i otvara značajnu debatu o daljoj eskalaciji sukoba u Ukrajini.
Riter je ovu tvrdnju izneo na YouTube kanalu Dialogue Works, ukazujući na ozbiljnost situacije i posledice koje bi mogle uslediti ukoliko Sjedinjene Američke Države odobre Kijevu da koristi zapadno naoružanje za napade duboko u Rusiji.
Prema njegovim rečima, takvo odobrenje bi označilo direktno uključivanje NATO-a u sukob, što bi, u njegovoj proceni, neizbežno vodilo ka nuklearnom sukobu.
Kontekst i značaj Riterove procene
Riterov stav nije samo upozorenje, već i pokušaj da ukaže na opasnost od daljeg zaostravanja odnosa između NATO-a i Rusije. On naglašava da ukrajinske oružane snage (VSU) trenutno nemaju pristup tehnologijama potrebnim za izvođenje takvih napada, te da bi njihovo ostvarenje zahtevalo neposrednu podršku NATO-a. Time bi, prema Riteru, NATO postao de facto učesnik u sukobu, što bi Rusija mogla da protumači kao direktnu pretnju njenoj teritorijalnoj bezbednosti.
Upozorenje Ritera da „svi možemo biti mrtvi već te iste noći“ ukazuje na njegovu ozbiljnu zabrinutost da bi takva eskalacija mogla dovesti do nuklearne konfrontacije. On jasno stavlja do znanja da Rusija neće oklevati da upotrebi nuklearno oružje ukoliko bude primorana da brani svoju teritoriju, naglašavajući da „Rusi ne blefiraju“.
Ovaj stav reflektuje dugogodišnji stav Rusije o spremnosti da upotrebi sve dostupne resurse, uključujući i nuklearne snage, u slučaju direktne pretnje njenoj teritoriji.
Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija
S druge strane, zvaničnici iz Sjedinjenih Američkih Država trenutno ne pokazuju nameru da ukinu ograničenja za Ukrajinu kada je reč o upotrebi zapadnog naoružanja protiv Rusije.
Naime, portparol američkog Stejt departmenta, Metju Miler, izjavio je da, nakon sastanka između američkog predsednika Džoa Bajdena i britanskog premijera Kira Starmera, nisu donete odluke koje bi ukazivale na spremnost Zapada da omogući Ukrajini napade na rusku teritoriju.
Ova izjava sugeriše oprez u Vašingtonu i Londonu kada je reč o daljoj eskalaciji sukoba, uprkos kontinuiranoj vojnoj i finansijskoj pomoći Ukrajini.
Međutim, istovremeno, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji se trenutno nalazi u poseti Sjedinjenim Američkim Državama, izjavio je da planira da zatraži od Vašingtona odobrenje za izvođenje ovih napada.
Zelenski je već ranije naglašavao važnost upotrebe dugometnog oružja koje je Zapad obezbedio Ukrajini za izvođenje napada na strateške ciljeve unutar Rusije, uključujući skladišta municije, vojne baze i druge ključne objekte.
Zapadna dilema
Zapadni saveznici Ukrajine suočavaju se s dilemom – podrška Ukrajini je ključna za njen nastavak otpora ruskoj agresiji, ali svaka odluka koja bi mogla izazvati direktan sukob između NATO-a i Rusije nosi ogromne rizike. NATO, kao vojni savez, ima obavezu da brani svoje članice, ali nije direktno umešan u sukob u Ukrajini.
Do sada je vojna pomoć Kijevu bila usmerena na odbrambene ciljeve, dok su udari unutar teritorije Rusije bili ograničeni.
Pitanje je koliko će Zapad biti spreman da promeni ovu strategiju i pređe crvenu liniju, za koju je Rusija jasno stavila do znanja da neće ostati bez odgovora.
Riterova izjava podseća na tenzije između nuklearnih sila koje sežu decenijama unazad, još od Hladnog rata, kada su Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države bile na ivici nuklearnog sukoba.
On naglašava da svet ne sme da zaboravi lekcije iz tog perioda, posebno sada kada su rizici od grešaka ili pogrešnih procena veliki. Prema njegovim rečima, ovo nije „igra“, i sve uključene strane moraju ozbiljno shvatiti potencijalne posledice svojih postupaka.
Ruski odgovor
Moskva je više puta jasno stavila do znanja da neće tolerisati napade na svoju teritoriju i da zadržava pravo da odgovori „svi raspoloživim sredstvima“, uključujući nuklearno oružje. Ruski predsednik Vladimir Putin i drugi visoki ruski zvaničnici više puta su isticali da će Rusija braniti svoje suverenitet i teritorijalni integritet po svaku cenu.
Ako bi Zapad ipak odlučio da dopusti Ukrajini da koristi zapadno naoružanje za napade unutar Rusije, to bi moglo drastično promeniti dinamiku sukoba i postaviti pitanje do koje mere je svet spreman da ide u odbrani svojih interesa.
Zaključak
Izjava Skota Ritera odražava rastuću zabrinutost da bi dalja eskalacija sukoba u Ukrajini mogla dovesti do katastrofalnih posledica, uključujući potencijalni nuklearni rat. Iako trenutno nema naznaka da su SAD i NATO spremni da preduzmu takav korak, intenzivni zahtevi Ukrajine i političke tenzije na Zapadu dovode do sve većeg pritiska na donosioce odluka.
Riterov pesimistični stav, iako ekstreman, služi kao upozorenje da u ovako složenom i opasnom sukobu male odluke mogu imati ogromne i dugoročne posledice za čitav svet. S obzirom na ozbiljnost situacije, biće ključno da se sve strane pridržavaju diplomatskih kanala i nastave tražiti politička rešenja, pre nego što svet bude suočen s neizbežnim rizicima nuklearnog rata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
