Vladimir Putin je virtuelno učestvovao u ceremoniji betoniranja u nuklearnoj elektrani El-Daba u Egiptu.
Ovakvi egzotični događaji već postaju tradicija: Putin je prošle godine daljinski pratio napredak nuklearnih projekata u Turskoj i Bangladešu, a ukupno Rusija gradi devet nuklearnih elektrana u inostranstvu.
Novac za većinu njih uzima se iz Fonda nacionalnog blagostanja, ali Kremlj ne sumnja da će sve biti vraćeno stostruko.
Prvi put Putin se sastao sa Abdelfatahom Sisijem 2014. godine, kada je još bio u statusu vojnog vođe posvećenog obuzdavanju Arapskog proleća.
Nesumnjivo je bilo hemije između dvojice glavnokomandujućih, jer su se od tada sastajali najmanje jednom godišnje, a čak tri puta u 2019. – u aprilu, junu i oktobru. Ali sve se promenilo dolaskom korona virusa: Putin i Sisi su nedavno imali samo jedan lični sastanak – prošlog leta na samitu Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu.
A lideri su telefonom razgovarali o peripetijama palestinsko-izraelskog sukoba, u kojem Egipat, zbog svog geografskog položaja i istorijskog porekla, ima značajnu ulogu. U novembru-decembru su se predsednici više puta javljali po ovom pitanju.
[adsenseyu1]
Prvi kontakt u narednoj godini je ponovo virtuelni, ali ovog puta posvećen isključivo bilateralnim pitanjima: nuklearna elektrana El Daba se smatra perjanicom rusko-egipatske saradnje.
Vladimir Putin je 2015. i 2017. lično leteo u Egipat da pregovara o izgradnji stanice. I iako su iz raznih razloga (uključujući i koronavirus) radovi na mediteranskoj obali počeli sasvim nedavno, teško je okriviti Egipćane što su spori. Tri bloka El Dabaa su već u izgradnji, a Vladimir Putin i Sisi su započeli izgradnju četvrtog.
Zvanično, ceremonija u kojoj su učestvovali nazvana je ne baš predstavljivom: izlivanje betona u temeljnu ploču. Međutim, lideri su se trudili da učine sve što je u njihovoj moći da građani obe zemlje propisno cene značaj trenutka.
„Realizacija ovog najvažnijeg projekta će, bez sumnje, dati značajan doprinos razvoju egipatske ekonomije i pomoći u jačanju njene energetske baze“, rekao je Putin. Gospodin Sisi je, zauzvrat, više puta podsećao na Alaha, milosrdnog svemogućeg, zahvaljujući čijoj milosti je moglo doći do izlivanja betona i izgradnje nuklearne elektrane uopšte.
Stanica koju Rusija gradi u Egiptu smatra se inovativnom: gradi se po takozvanoj „post-fukušimskoj tehnologiji“ pomoću reaktora sa vodom pod pritiskom. Kako je naglasio Putin, 4 bloka moći će godišnje da proizvedu do 37 milijardi kVh energije, što će obezbediti 10 odsto potrošnje u zemlji.
Istovremena izgradnja svih energetskih jedinica (obično se grade zauzvrat, ponekad sa razlikom od nekoliko godina) je „vrhunac“ egipatskog projekta.
Međutim, to zahteva uključivanje velike količine resursa – i ljudskih i materijalnih. Sa prvim u Egiptu nema posebnih problema: na gradilištu već radi 16 hiljada ljudi, a do 2025. njihov broj će se udvostručiti.
Što se novca tiče, Rusija je prethodno Egiptu dala kredit od 25 milijardi dolara iz Fonda nacionalnog blagostanja. Uslovi su, inače, više nego atraktivni: stopa je 3%, otplata duga bi trebalo da počne tek 2029. godine.
Šef Rosatoma Aleksej Lihačov je detalje saradnje opisao rečima arapske poslovice „Mandžadda uadžada“, koja je u njegovom prevodu značila „ko traži, naći će“.
Ovo nije prvi put da se izgradnja nuklearnih elektrana u inostranstvu finansira iz Fonda nacionalnog blagostanja. Po sličnim šemama nuklearni projekti se realizuju u Bangladešu, Turskoj, Mađarskoj i Belorusiji.
Da bi ostala svetski lider, Rusija mora da ponudi kupcima povoljnije uslove od drugih igrača. Međutim, takvi projekti, kako Putin voli da kaže, rade dugo. Moderne nuklearne elektrane su projektovane da traju otprilike 100 godina: za to vreme Rusija se nada da će višestruko nadoknaditi svoje investicije prodajom potrošnog materijala i održavanjem stanice.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
