[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Čarls Hol, nuklearni fizičar, bivši vojni i američki specijalista za vremenske prilike i autor pravi turu Australijom i tvrdi da je vojska SAD u kontaktu sa vanzemaljskom vrstom već godinama.
On kaže da su se vanzemaljci oblačili kao ljudi i posećivali Las Vegas.
„Kada sam bio posmatrač vremena u vazduhoplovnoj bazi Nelis u Nevadi 1964. godine, bio sam svedok nekoliko interakcija između vojske i grupe misterioznih, visokih,belih, ljudolikih vanzemaljaca“, rekao je vijetnamski veteran iz svog doma u Albukerkiju.
„Njihove letelice mogu da putuju brže od brzine svetlosti, što znači da je Ajnštajn pogrešio kod teorije relativiteta“.
[adsenseyu1]
Hol je rekao da tamo nisu bile dozvoljene kamere.
„Kada se susretnete sa ‘visokim belim’ to je takav šok da ne znate da li gledate u duha ili u anđela, ili pak možda sanjate“.
Hol je rekao da se susreo sa tri vrste vanzemaljaca – ‘visokim belim’ (oko 2,5 metara), ‘sivim’ (žućkasto narandžaste kože) i sa ‘Norvežanima sa 24 zuba’ koji izgledaju kao ljudi i pričaju na engleskom.
On tvrdi da su iskustva bila stvarna i da je vojska s njima sklapala dogovore o razmeni tehnologije. Zvaničnici SAD su to sve čuvali kao tajnu jer ljudi prosto nisu bili „emocionalno spremni“ da prihvate vanzemaljske oblike.
Prvi istraživač koji je ozbiljnije ispitao Holovu priču je Paola Haris koja ga je intervjuisala 2003. godine:
„Počeo sam da radim u vazduhoplovnoj službi SAD u julu 1964. godine. Prošao sam osnovni trening u San Antoniju, Teksas, a zatim su me trenirali u Čenut školi u Ilinoisu. Bio sam zadužen za vremenske prilike, a krajem marta ili početkom aprila 1965. su me premestili u Las Vegas u Nevadi, gde sam radio u vazduhoplovnoj bazi Nelis. Na proleće 1965. su me premestili u Indijan springs u Nevadi i bio sam tamo do maja 1967. godine“.
[adsenseyu4]
Njegove dužnosti su bile proste: da oslobađa i prati vremenske balone, meri jačinu vetra i izveštava natrag u Nelis. Posao bi bio vrlo jednostavan da se ‘visoki beli’, kako ih naziva Hol, nisu toliko motali oko njega, posmatrajući ga u tišini. Hol veruje da su ovi vanzemaljci bili na Zemlji od ranih pedestih godina dvadesetog veka, a možda čak i više od sto godina.
Hol takođe veruje da su visoki beli sarađivali sa Ajzenhauerovom administracijom i da su oko 1954. godine osnovali bazu u Indijan springsu.
Hol je imao specifične uslove za rad: niko nije smeo da ga otera sa poligona, ali je morao uvek da bude sam. Niko nije smeo da mu postavlja pitanja vezana za njegov posao. On je rekao da su njegovi prvi susreti sa visokim belim bili prilično traumatični.
Vremenom, uz puno samokontrole, on se navikao na neke visoke bele koji su se zvali Heri poligon četiri, Kapetan, Vodič, kao i na jednu ženku po imenu Učiteljica (koja je bila veoma uticajna visoka bela). Učiteljica je Holu rekla da je on odabran da bude zamorac u pokušaju da se ljudi i visoki beli naviknu na zajednički život. Hol je nekako prošao test i zato je dobio nadimak „Učiteljicin mezimac“. Nasuprot ostalim osmatračima vremena, Hol nije paničio u blizini visokih belih.
Visoki beli imaju bazu u pustinji, daleko iza poligona 4. Jasno je da je bilo interakcije između njih i vlade SAD. Sklopili su dogovor po kojem su SAD obezbeđivale odeću, bazu i druge resurse u zamenu za napredna naučna saznanja.
Izgled visokih belih
Čarls Hol je visoke bele opisao kao blede, kože boje krede i jako mršavog i krhkog tela. Rekao je da su imali velike plave oči i skoro transparentnu platinum plavu kosu. Oči su im bile duplo veće od ljudskih i njihov vid sa strane je bio mnogo bolji.
Interesantno je da su im oči menjale boju od plave do ružičaste što su bili stariji. Oni ulaze u drugi ciklus starenja sa 400 godina i tako dok ne navrše 800. Njihov jezik podseća na lajanje psa, ali naučili su engleski jezik. Ne zna se mnogo o njihovoj biologiji, osim da njihovim kostima treba više vremena da zacele. Njihov mozak može da procesuira informacije dva puta brže, zbog čega imaju nenadmašne reflekse. Takođe mogu i da trče brže od ljudi. Pretpostavlja se da na njihovoj planeti (Hol pominje Arkturus) vlada topla pustinjska atmosfera i da su zato odabrali Nevadu.
Interakcija sa visokim belim
Visoki beli su odlični ratnici i stratezi. Njihovi životi se vrte oko njihove dece. Žestoko ih čuvaju, a njihovo ozleđivanje bi bila smrtonosna greška. Njihova kultura je naklonjena vojsci: daje se veliki značaj i poštovanje društvenim pozicijama i hijerarhijama. Mnogi od njih su veoma ponosni i ne oklevaju da ubiju ako je potrebno.
„Tada mi je čuvar nasilno rekao: „Znaš da možemo da te ubijemo kad god poželimo ako nešto ne bude išlo po planu“, na šta sam ja tresući se od straha odgovorio: „Da, ali još vam nisam dao razlog da me ubijete“, ispričao je Hol.
Hol je na osnovu svega ovoga zaključio da interakcija sa visokim belim zahteva visoku dozu pažnje: pogrešne reči ili iznenadne akcije mogu lako uvrediti visokog belog. Jasno je zašto je Hol morao da ostane miran i da se drži podalje kada su oni u blizini. Jedna visoka bela ga je upucala jednom prilikom i niko nije hteo da mu pomogne, iako je bio „mezimac“.
On je ispričao kako su visoki beli uzrokovali jak strah kod ostalog osoblja, pa čak i užasavanje kod onih koji nisu bili spremni na prijateljsku interakciju sa njima, iako su visoki beli bili u mogućnosti da sklapaju prijateljstva.
Oni su svakako pokazivali dvostruko ponašanje: agresivno i prijateljsko. Imali su poverenja u Hola zato što im se nije mešao u planove, tj pustio ih je da ga kontrolišu.
Ako je sve ovo zaista tačno, lako je zamisliti krhku poziciju vojske SAD koja je u podređenom položaju i koja mora da ima posla sa rasom kao što su visoki beli.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
