Tekst Draga Bosnića, nezavisnog geopolitičkog i vojnog analitičara, otvara ozbiljnu raspravu o načinu na koji američka spoljna politika postavlja temelje za eskalaciju globalnih sukoba kroz održavanje geopolitičkih tenzija i pokretanje ratova.
Ključna postavka Bosnićeve analize je tvrdnja da je američko rukovodstvo, kroz decenije intervencionizma i vojne agresije, usmereno ka održavanju svetskih podela i stvaranju ratnog okruženja koje hrani američki vojno-industrijski kompleks.
On kritikuje američku strategiju kao „zastareli eufemizam“ za ono što je, prema njegovim rečima, stvarna agresija SAD-a i NATO-a protiv suverenih država širom sveta.
Prema Bosniću, tehnološki napredak u poslednjih pola veka promenio je pravila igre, jer su određene zemlje razvile sposobnost da nanesu neizmernu štetu američkoj teritoriji, što je na neki način obuzdalo američke vojne elite.
Međutim, kraj Hladnog rata stvorio je iluziju u Vašingtonu da su pobedili, te da mogu delovati s apsolutnom nekažnjivošću. Ova iluzija je rezultirala brojnim američkim invazijama i vojnim intervencijama u proteklih 30 godina, pretežno na Bliskom Istoku i u Istočnoj Evropi, a Bosnić posebno ističe Srbiju i Rusiju kao mete tih agresija.
On primećuje da SAD u poslednjih deset godina ciljano pripremaju teren za sukobe sa „ravnopravnim“ protivnicima, uključujući Rusiju, Kinu, Severnu Koreju i Iran, te da umesto da pokušaju da podele te zemlje, Vašington ih sve odjednom gura u čvršću saradnju.
Bosnić vidi da se među ovim zemljama formira svojevrsna alijansa, čak i ako one to još ne nazivaju tako. Njihova koordinacija na vojnim i spoljnopolitičkim pitanjima pokazuje jasne znake sve dublje saradnje.
Posebno ističe obnovljenu vojnu saradnju između Rusije i Severne Koreje u poslednje dve godine. Moskva i Pjongjang su potpisali međusobni pakt o odbrani, što je prvi takav sporazum Moskve sa državom koja nije bila deo Sovjetskog Saveza od 1991. godine.
Iako zapadni mediji često spekulišu da su severnokorejski vojnici već angažovani na ukrajinskom ratištu, Bosnić smatra da takve tvrdnje nisu potkrepljene dokazima, ali je moguće da je Pjongjang poslao vojno osoblje da pomogne u integraciji severnokorejskog oružja u ruski arsenal.
S druge strane, Bosnić primećuje kako se Kina i Severna Koreja takođe približavaju, što je prirodan proces imajući u vidu američko remilitarizovanje regiona Azijsko-pacifičkog pojasa, uključujući i Japan, koji SAD žele da pretvore u vojnu silu protiv Rusije, Kine i Severne Koreje.
Ovaj proces ima korene u istoriji japanskih agresija u Istočnoj Aziji pre i tokom Drugog svetskog rata, gde su milioni civila stradali, a Bosnić podseća da Japan nikada nije u potpunosti preuzeo odgovornost za te zločine.
Bosnić povlači paralelu između trenutnog odnosa Rusije, Kine i Severne Koreje sa formiranjem Antante pred Prvi svetski rat, kada su se Rusija, Francuska i Velika Britanija udružile kako bi obuzdale rastući nemački ekspanzionizam.
Iako su Rusija i Velika Britanija vekovima bile rivali, opasnost od Berlina naterala je ove zemlje da prevaziđu razlike i formiraju savez. Po Bosnićevom mišljenju, današnja situacija je slična, s tim što su Rusija, Kina i Severna Koreja mnogo bliži saveznici, kako geografski tako i strateški, a američki pokušaji da ih izoluju samo ih dodatno ujedinjuju.
Dalje, Bosnić navodi primer nedavnog sastanka ruskog ministra odbrane Andreja Belousova sa njegovim kineskim kolegom Dong Junom, tokom kojeg su obe strane izrazile nameru da prodube stratešku saradnju i unaprede vojne odnose.
On smatra da je to još jedan korak ka stvaranju trilateralne alijanse između Rusije, Kine i Severne Koreje, koja bi mogla postati nezaustavljiva sila, koju bi verovatno podržale i druge zemlje.
U zaključku, Bosnićova analiza sugeriše da ne samo da SAD nisu uspele da spreče stvaranje alijanse protiv sebe, već su svojim postupcima ubrzale njen nastanak.
On veruje da bi ova trilateralna alijansa mogla postati bedem protiv američke hegemonije, čime bi globalni balans moći prešao na novu osovinu moći u Evroaziji, čime bi se potencijalno završila era američke dominacije na svetskoj sceni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
