Ruska vojna baza će se pojaviti u srcu Afrike, u Srednjoafričkoj Republici, izjavila je njihova ministarka odbrane Mari-Noel Kojara.
Da se Rusija sve snažnije pozicionira na afričkom kontinentu, ne želeći da ga prepusti isključivo američkim, britanskim i francuskim interesima, svedoče njene sve intenzivnije političke, ekonomske i vojne aktivnosti posednjih godina na Bliskom istoku (čiji je deo u političkom smislu i islamski Sever Afrike), posebno nakon aktivnog vojnog ulaska Moskve u sirijski sukob 2015. godine.
[adsenseyu1]
Pojačana ruska prisutnost primećena je od Alžira, Libije, Egipta, preko Čada, Sudana, Ugande, pa do Južnoafričke Republike (JAR). Međutim, jedna vest je danas posebno zanimljiva, a medijski gotovo zanemarena.
Radi se o intervjuu ministarke odbrane Srednjoafričke Republike (CAR) Mari-Noel Kojara datog ruskoj agenciji RIA Novosti, u kojem je ona govorila o tome, da su Rusija i CAR 2018. g. potpisale međuvladin sporazum o vojnoj saradnji. Nakon toga, u gradu Berengo, smeštenom u toj državi, Rusija je otvorila vojni centar, u kojem ruski instruktori obučavaju vojnike te afričke zemlje.
„O konkretnom otvaranju (klasične vojne) baze mi još nismo razgovarali, ali takva mogućnost nije isključena u okvirnom sporazumu. Ukoliko od predsednika, kao vrhovnih načelnika i vođa naroda, bude doneta odluka o izgradnji baze, znači da će tome zemlje i težiti. A mi, kao ministri, to ćemo već realizovati“, izjavila je ministarka odbrane Mari-Noel Kojara. Pojasnila je kako vojni obrazovni centar u Berengu ne treba smatrati ruskom vojnom bazom. Međutim, stanovništvo je već počelo upravo tako da ga doživljava.
Što se tiče stanja u toj središnjoj državi afričkog kontinenta u kojoj se govori francuskim jezikom, potrebno je naglasiti kako se ono zaoštrilo početkom decembra 2013.g., kada su u glavnom gradu Bangui izbili sukobi između boraca koalicije „Selek“ (sastavljene od više muslimanskih organizacija), koja je i uspela svrgnuti tamošnju vladu, i njima suprostavljenim hriršćanskim pobunjenicima koji su se samoorganizovali u organizaciju Anti Balaka“, koji su se i vratili da bi svrgnuli vladu. Prema podacima UN-a iz jula 2018.g., tokom sukoba poginulo je oko šest hiljada osoba, a čak je milion ljudi bilo primorano da napusti svoja ognjišta.
Zemlja je vrlo bogata rudama, posebno dijamantima, a samim tim je i jasno kako je građanski rat na njenom području, kao, uostalom, i svi sukobi širom Afrike, posledica upravo te činjenice, kao i postkolonijalne ostavštine i prljavih igara velikih spoljnih igrača, koji svoje interese najlakše ostvaruju i prikrivaju u uslovima nereda, nestabilnosti i krvavih sukoba, koje, ako je moguće, vrlo lako karakterišu kao „verske ratove“ u kojima im je i najlakše „loviti u mutnom“ (jer neuk narod je u to vrlo lako uveriti, čak iako su vekovima ranije živeli u miru, jedni pored drugih).
U glavnom gradu susednog Sudana Kartumu (Khartoum), u avgustu prošle godine održan je sastanak predstavnika najvećih paravojnih organizacija CAR-e „Anti Balaka“ (hriršćanske policije) i spomenutog „Seleka“, na kojem su se strane dogovorile o srednjeafričkom ujedinjenju kroz zajedničku pregovaračku platformu. U usvojenoj deklaraciji objavljen je poziv vladi CAR za početak rada na pomirenju, uz posredovanje EU i Rusije, kao i regionalnih i međunarodnih organizacija.
(geopolitika.news)
