U dubinama Baltika Hladni rat nikada nije završen. Rusija i Zapad vuku svoje poteze i pokušavaju da predvide suparnikove u ovoj vrlo komplikovanoj šahovskoj igri u kojoj je vojno pozicioniranje neraskidivo isprepleteno sa ekonomskim interesima, energijom na prvom mestu.
Glavni front je ruta Severnog toka, posebno njegove druge verzije, Severnog toka 2. To je gasovod oko kog se bore Rusija, Evropska unija, NATO i Sjedinjene Države.
A Nemačka, zemlja koja je predodređena da bude ruski terminal gasa u Evropi, je scena na kojoj se vodi ovaj sukob i u kom se nemačka vlada našla u teškoj poziciji da mora da razmišlja o vlastitom nacionalnom interesu, ali tako da ne naruši odnose ni sa Moskvom ni sa Vašingtonom.
Bez sumnje složena igra, jer Angela Merkel savršeno dobro zna da se svi računi na kraju plaćaju i da se novi nemački “Ostpolitik”, onaj koji se otvara prema Rusiji, ne sviđa Donaldu Trampu niti američkoj „dubokoj državi“, gde su uvereni da je vreme da Berlin izabere na kojoj strani će stajati.
Za SAD je izbor jasan, ili mi ili oni, do te mere da je predsednik Sjedinjenih Država zadržao sankcije protiv kompanija koje posluju u projektu i jasno je poručio kako je Nemačka dužna da kupuje američki tečni gas, ako želi zaštitu NATO-a i da ostane pod okriljem Vašingtona.
Trampova “ucena” je jasna. Želi da zaustavi nastanak osovine Rusija-Nemačka i da spreči Moskvu da proda još više gasa Evropi. Tramp je uporan u želji da američki LNG prodaje NATO saveznicima, koji su prema američkom predsedniku krivi zato što dobijaju previše u odnosu na ono što daju, kako u smislu vojne potrošnje, tako i kupovine sirovina i robe proizvedene u Sjedinjenim Državama.
Gas nije izuzetak i zato je već neko vreme, posebno nakon što je Tramp na čelu Bele kuće, prodaja američke nafte i gasa u porastu, kao i što raste broj terminala za prijem i regasifikaciju tečnog gasa u Evropi, uključujući Nemačku, Italiju, čak i Hrvatsku u kojoj bi u dogledno vreme trebalo da proradi plutajući LNG terminal Krk.
[adsenseyu1]
Za Angelu Merkel postoji dvostruki problem koji treba razmotriti i upravo se na tom području odigrava večni sukob interesa Evrope i nacionalnih interesa pojedinih država članica, a drugi je večni sukob dva carstva koja pripadaju Vašingtonu i Moskvi.
S jedne strane, kancelarka je savršeno svesna rizika od odvajanja iz američke orbite. Uz pretnju Trampovih carina, Berlin se plaši Vašingtonovog duvanja u plamen Brexita kako bi se požar proširio na kontinent i uzrokovao raspad Evropske unije. To predstavlja stvarnu pretnju za srednjoročnu i dugoročnu nemačku strategiju.
S druge strane, berlinski stratezi smatraju da je udvostručenje Severnog toka ključno iz dva razloga. Prvo, Nemačka bi postala nesporni centar ruskog gasa u Evropi, sledila bi svoj politički kurs nezavisan od Sjedinjenih Država, a isto tako bi se suprotstavila onoj Evropskoj uniji koja ne sledi nemačke interese.
I na kraju, za Nemačku bi to bilo i pitanje sprečavanja istočnoevropskih zemalja da na neki način blokiraju protok gasa iz Rusije prema evropskom zapadu, jer bi Nemačka postala garant snabdevanja energijom evropskog kontinenta.
[adsenseyu4]
Na čiju stranu stati? Za Merkelovu je ovo raskršće vrlo složeno, iako se čini da u Berlinu ne žele da se povuku. Danska nije učinila što se od nje očekivalo i izdala je dozvolu za prolazak gasovoda jugoistočno od ostrva Bornholm. Dakle, Berlin će učiniti sve da dovede gas do terminala u Grajfsvaldu i tako postane sila usko povezana sa Rusijom, zaobilazeći Višegradsku grupu i baltičke države.
Međutim, problem je što Berlin tako utiče na međunarodne odnose i u Evropi i u svetu. Jer ako Hladni rat uključuje Rusiju i Sjedinjene Države, u Evropskoj uniji nastaje još jedan sukob koji zbog ove krize može da eksplodira, a taj sukob će se voditi o oko tranzitnih ruta gasa i na linijama diverzifikacije.
Nemačka u poređenju sa istočnom Evropom ima različite interese, ali ne treba zaboraviti da čak ni ostale grupe i podgrupe država nisu saglasne sa nemačkim kursom i željom Berlina da postane glavna evropska sila, čak i ako nema snažnu vojsku i nuklearno oružje.
U tom kontekstu se sukob ne bi vodio samo na frontu istok-zapad, već i sever-jug, uključujući nekoliko frontova. Ako Evropa i NATO imaju za cilj energetsku diverzifikaciju, kako će se pozicionirati suparnici Berlina na gasnom frontu i ko će se usaglasiti sa onima koji žele da ojačaju energetsku osovinu između Rusije i Nemačke?
Za neke južne prestonice, Rim, Atinu i Sofiju, na primer, problem je izuzetno ozbiljan, s obzirom da ako u Berlinu budu slavili udvostručenje Severnog toka, Palata Čigi bi trebalo da se orijentiše na potpuno suprotstavljene projekte, poput Istočno-mediteranskog gasovoda (East-Med) i Trans-jadranskog gasovoda (TAP).
[adsenseyu1]
Italija, koja takođe sanja da bude energetski centar za čitavu EU, mora da bude alternativa Nemačkoj. Ali sa druge strane, ovaj rat u vezi sa gasom može da pokvari ne samo italijansko-nemačke odnose, već i one koje Nemačka ima sa istočnom Evropom, koja sa izgradnjom Severnog toka 2 nemoćno posmatra vlastitu marginalizaciju i vidi potvrđenu osovinu Moskva-Berlin, stratešku noćnu moru za Sjedinjene Države, koje su se oduvek bojale zbližavanja ove dve sile kontinentalne Evrope.
Isto važi i za sve zemlje bivše sovjetske orbite, za koje je gasovod Severni tok 2 i veći nivo saradnje Moskve i Berlina ravno povratku u vreme kada je Rusko Carstvo pomoglo u oslobađanju današnje Nemačke za vreme Napoleonovih ratova i razdoblju u kom su dve sile zadržale prijateljske odnose gotovo čitav naredni vek.
[adsenseyu4]
Trampova opsada Nemačke stoga može da ima još jedan efekat. U slučaju da ne odustane od zbližavanja sa Rusijom, ne samo da će trpeti značajne ekonomske sankcije, već bi Nemačka bila izložena i podelama u evropskom frontu i Berlin bi se našao izolovan od ostalih evropskih zemalja i samog Brisela, koji sa velikom zabrinutošću gleda u izbor Nemačke da zacementira savez sa Kremljom.
Rat za gas nudi precizne pokazatelje o tome šta Tramp želi od NATO pakta i Evrope, ali i ono što želi Nemačka i što mogu da učine ostale zemlje i EU kao birokratska tvorevina, koja je sve do ovog trenutka štitila nemačke interese.
Evropa nikada nije bila ovako podeljena i bitka nikada nije bila takvog intenziteta da može da odluči sudbinu Evropske unije, iako bi Severni tok 2 na kraju trebalo da bude samo ekonomski projekat, što bi možda i mogao da bude, ali Vašington to ne može da dozvoli. Ulog u igri je preveliki.
(logicno.com)
