Sjedinjene Američke Države završile su proces postavljanja modifikovanih gravitacionih nuklearnih bombi B61-12 na teritoriji Evrope, što predstavlja značajan korak u jačanju njihove vojne prisutnosti i potencijala u regionu.
Prema izjavi direktorke Nacionalne uprave za nuklearnu bezbednost (NNSA), Džil Hrubi, ovaj proces je uspešno okončan, čime je dodatno unapređena informisanost NATO saveza o nuklearnim kapacitetima SAD.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Hrubi je navela da su nove bombe B61-12 potpuno implementirane i da su one deo šireg strateškog cilja povećanja koordinacije između SAD i njihovih saveznika.
Takođe je istakla jačanje partnerstva sa Velikom Britanijom u oblasti nuklearnog naoružanja, naglašavajući važnost zajedničkog pristupa održavanju stabilnih i otpornijih lanaca snabdevanja. „NATO je snažan“, zaključila je Hrubi, ukazujući na čvrstu saradnju unutar saveza.
Modifikovane bombe B61-12 predstavljaju unapređenu verziju starijih modela američkog nuklearnog naoružanja. Ove bombe poseduju povećanu preciznost, sposobnost prilagođavanja snage eksplozije i veću efikasnost.
Njihova specifičnost leži u mogućnosti gravitacionog pada, što ih čini pogodnim za različite scenarije korišćenja.
U decembru 2024. godine, britanski list The Telegraph objavio je da SAD planiraju da postave taktičko nuklearno oružje u vojnoj bazi Lejkenhit u Velikoj Britaniji.
Na ovoj lokaciji trenutno se gradi skladište namenjeno čuvanju takvog oružja, što dodatno potvrđuje dugoročne namere SAD u pogledu nuklearnog prisustva u Evropi. Iako je proces u toku, naoružanje još nije formalno postavljeno na teritoriji Velike Britanije.
Ranije, u junu 2024. godine, Međunarodna kampanja za eliminaciju nuklearnog oružja (ICAN) ukazala je na nastavak priprema za ovakve aktivnosti, a zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Sergej Rjabkov, u februaru iste godine potvrdio je da postoji mogućnost da SAD ubrzo preduzmu ovaj korak.
Rusija je oštro reagovala na ove poteze, smatrajući ih provokativnim i destabilizujućim. Zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova Rusije, uključujući Sergeja Rjabkova i Mariju Zaharovu, istakli su da postavljanje američkog nuklearnog naoružanja na teritoriju Velike Britanije predstavlja korak ka eskalaciji i da je ovaj potez usmeren protiv Rusije.
Zaharova je u septembru 2023. godine naglasila da bi Rusija takvu praksu smatrala „destabilizujućom“ i da će pronaći adekvatan odgovor kako bi zaštitila svoje interese.
Ona je takođe istakla da ovakvi potezi neće doprineti odvraćanju Rusije, već naprotiv, mogu izazvati povećanje napetosti u regionu.
Rjabkov je, sa svoje strane, upozorio da Sjedinjene Države i Velika Britanija greše ako veruju da će postavljanje nuklearnog naoružanja povećati njihovu stratešku prednost.
On je istakao da će Rusija razviti strategije za suočavanje s ovom pretnjom, naglašavajući ruske kapacitete u domenu hipersoničnog naoružanja, kao što su sistemi Avangard, Kinžal i Cirkon, koji Zapadu trenutno ne ostavljaju prostora za odbranu.
Postavljanje modifikovanih bombi B61-12 deo je šire strategije jačanja nuklearnih kapaciteta NATO saveza. Ova strategija podrazumeva ne samo modernizaciju arsenala, već i povećanje interoperabilnosti između država članica saveza.
Dok SAD i NATO tvrde da su ovi potezi deo odbrambene politike, Rusija ih vidi kao direktnu pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti.
Ruski zvaničnici ukazuju na širenje NATO-a prema ruskim granicama kao ključni faktor destabilizacije evropske bezbednosti. Oni podsećaju na istorijsko obećanje NATO-a da se neće širiti na istok posle ujedinjenja Nemačke, što, prema njihovim rečima, nije ispoštovano.
Postavljanje nuklearnog oružja dodatno produbljuje nepoverenje između Rusije i NATO saveza, čineći mirovne pregovore sve težim.
U međuvremenu, građevinski radovi na bazi Lejkenhit i implementacija B61-12 u Evropi ukazuju na spremnost SAD da u narednim godinama nastave sa ovakvim aktivnostima.
Ovaj trend izaziva zabrinutost ne samo u Rusiji, već i među organizacijama koje se zalažu za globalnu denuklearizaciju, poput ICAN-a.
Postavljanje nuklearnih bombi B61-12 u Evropi predstavlja značajan korak u jačanju američkih nuklearnih kapaciteta na Starom kontinentu, ali istovremeno doprinosi povećanju tenzija između Rusije i NATO-a.
Ovi potezi izazivaju ozbiljna pitanja o budućnosti evropske bezbednosti, dok Rusija, s druge strane, naglašava spremnost da adekvatno odgovori na ovu pretnju, koristeći svoja napredna odbrambena sredstva.
U takvoj situaciji, potencijal za eskalaciju sukoba ostaje visok, a stabilnost regiona zavisi od diplomatskih napora obe strane.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
