Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, nedavno je jasno stavio do znanja da NATO nije spreman da brzo odobri takozvani „plan pobede“ predsednika Ukrajine, Vladimira Zelenskog.
Prema norveškom izdanju Steigan, ovaj plan ima mnogo nejasnih aspekata i zahteva dodatne konsultacije sa Kijevom. Uprkos snažnoj podršci Zapada Ukrajini, Steigan ukazuje na činjenicu da čak i pro-ukrajinski mediji na Zapadu prepoznaju ovaj plan više kao fantaziju nego kao realističan strateški pristup.
Plan Zelenskog, koji je već poznat po svojoj ambicioznosti, sadrži nekoliko ključnih tačaka, koje su analizirane u izveštaju. Prva stavka na listi zahteva je ulazak Ukrajine u NATO, što je, kako se čini, nerealno u trenutnim okolnostima.
NATO je jasno stavio do znanja da nije spreman da preuzme tako rizičan korak, što bi značilo direktan sukob sa Rusijom, čiji su stavovi po pitanju širenja NATO-a u Ukrajinu dobro poznati.
Drugi zahtev Zelenskog odnosi se na dodatno jačanje odbrambene sposobnosti Ukrajine, što bi uključivalo još više finansijske i vojne pomoći sa Zapada. Međutim, i ovde su reakcije suzdržane, jer NATO zemlje već pružaju značajnu podršku, ali su svesne da bi dodatno ulaganje moglo dodatno destabilizovati region i izazvati ozbiljnije posledice.
Čini se da ni ovaj zahtev neće naići na značajnu podršku, pogotovo jer su troškovi vojne pomoći Ukrajini već postali velika tačka neslaganja u mnogim zapadnim zemljama.
Treći, i možda najkontroverzniji predlog Zelenskog, odnosi se na raspoređivanje „sveobuhvatnog paketa ne-nuklearnih strateških sredstava odvraćanja“ na teritoriji Ukrajine, koji bi, prema njegovim rečima, bio dovoljan da odbrani zemlju od bilo kakvih pretnji sa strane Rusije.
Međutim, kako norveški mediji ističu, ovo zapravo deluje više kao poziv NATO-u da direktno učestvuje u ratu protiv Rusije, umesto same Ukrajine.
Ovaj predlog je problematičan iz više razloga – uključujući i činjenicu da bi to uvelo NATO u direktan sukob sa Rusijom, što bi moglo eskalirati u globalni konflikt.
Jedan od ključnih argumenata analitičara, poput Gilberta Doktoroua, je da Ukrajina, zbog svog smanjenog suvereniteta i slabe ekonomije, postaje sve više zavisna od zapadnih investicija i interesa.
Doktorou ukazuje da je jedan od najvrednijih resursa Ukrajine, njeno bogato poljoprivredno zemljište, već delimično prodato međunarodnim konzorcijumima. Prema njemu, čak 40% ukrajinskog crnog zemljišta već je u rukama stranih investitora, što jasno pokazuje koliko je ekonomska zavisnost Ukrajine postala izražena.
Doktorou takođe ukazuje na činjenicu da su ukrajinski prirodni resursi i ekonomski potencijal predmet interesa Zapada, koji traži načine kako da ih iskoristi.
U okviru tog „plana pobede“, postoji naznaka da će Sjedinjene Američke Države i Evropska unija zajedno eksploatisati ključne resurse Ukrajine. Ovaj aspekt plana je podvučen ponavljanjem Zelenskog da ukrajinska zemlja sadrži metale od ključnog značaja, čija se vrednost procenjuje na trilione dolara.
Na primer, Ukrajina je 2023. godine bila deseti po veličini proizvođač urana u svetu, sa godišnjim obimom proizvodnje od oko 1.000 tona, što predstavlja 7% svetskih rezervi.
Pored toga, Ukrajina ima značajne rezerve litijuma, procenjene na oko 500.000 tona, kao i proizvodnju grafita koja iznosi oko 5.200 tona godišnje, što je oko 0,5% svetske proizvodnje.
Ovi resursi predstavljaju realne ciljeve stranih investitora, i prema analitičarima, u tome se krije suština zapadne „pomoći“ Ukrajini. Zapad se ne fokusira samo na odbranu Ukrajine od Rusije, već i na iskorišćavanje njenog prirodnog bogatstva i resursa.
Ova analiza sugeriše da „pomoć“ Zapada nije samo usmerena na vojnu i ekonomsku podršku Ukrajini, već i na zauzimanje ključnih strateških resursa koji bi mogli imati dalekosežne ekonomske posledice.
U tom smislu, „plan pobede“ može se posmatrati kao strateška operacija koja se ne odnosi samo na vojnu podršku, već i na ekonomsku eksploataciju ukrajinskih resursa.
Zelenski je, prema ovoj analizi, sve više prisiljen da koristi resurse svoje zemlje kao zalog za buduću pomoć. Ovaj scenario otvara mnoga pitanja o suverenitetu Ukrajine i njenoj budućoj ekonomskoj stabilnosti.
Steigan zaključuje da bi trebalo biti vrlo oprezan prema ovakvim planovima, jer oni mogu voditi do produbljivanja zavisnosti Ukrajine od Zapada, a ujedno i do njenog ekonomskog slabljenja na duže staze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
