Vinston Čerčil je jednom opisao Rusiju kao „zagonetku, zamotanu u misteriju, unutar enigme“. Čerčilove reči danas zvuče istinito kada vidimo da se Rusija, gotovo misteriozno, pojavljuje na svetskoj sceni kao vojni protivnik; geopolitički rival; i uznemirujuća zagonetka koju niko u Vašingtonu nije sasvim shvatio.
Obama je pogrešio kada se rugao zabrinutosti Mita Romnija, da je Rusija pretnja svetskom poretku, nazivajući Ruse „regionalnom silom“.
Ruski stručnjaci za spoljnu politiku sa sedištem u Vašingotnu imaju loša predviđanja. Leon Aron, u časopisu Foreign Polici, piše: „Svaka revolucija je iznenađenje. Ipak, najnovija ruska revolucija mora se ubrojati među najveća iznenađenja. U godinama koje su vodile do 1991. godine, praktično nijedan zapadni stručnjak, naučnik, zvaničnik , ili političar nije predvideo predstojeći kolaps Sovjetskog Saveza.
[adsenseyu1]
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, prihvaćeno mišljenje bilo je da će Rusija postati nedosledna, zaostala nacija, koju razvijeni svet lako ignoriše. Ali nekako ipak nije ispalo tako.
Sada vidimo da Vladimir Putin na CNN-u veselo pritiska dugme za lansiranje hipersonične nuklearne rakete u stratosferu, tvrdeći da je „nezaustavljiva“ i sposobna da dopre do bilo kog grada u Sjedinjenim Državama. Umesto da nestane, Rusija se suočava sa Sjedinjenim Državama, a dve zemlje su se vratile u stanje koegzistencije, slične hladnom ratu. Profesor Prinstona Stiven Koen kaže da je po prvi put, od kubanske raketne krize, pretnja nuklearnim ratom stvarna.
Veća misterija od ruske nove političke važnosti je iznenadna uloga Rusije kao vodećeg svetskog branioca hrišćanstva. Čini se nezamislivim da bivši operativac KGB-a Vladimir Putin sada kritikuje zapadne nacije zbog napuštanja svojih hrišćanskih korena.
Putin kaže:
„Ljudi na Zapadu se zapravo stide svoje verske pripadnosti i zaista se plaše da govore o njima. Hrišćanski praznici i proslave su ukinuti ili preimenovani u neutralne, kao da se stide tih hrišćanskih praznika. Ovom metodom se skriva dublja moralna vrednost ovih slavlja. I te zemlje pokušavaju da ovaj model primene na druge zemlje, globalno. Duboko sam uveren da je to direktan put do degradacije i primitivizacije kulture. To dovodi do dublje demografske i moralne krize na Zapadu“.
Putin nije samo govorio o branjenju hrišćanstva već i o vojnoj intervenciji. Rusija je u više navrata tvrdila da je potez njegove zemlje u Siriji da podrži vladu koja je bila u sukobu, delimično motivisan željom da se zaštite hrišćanske sekte koje su bile žrtve genocida u rukama ISIS-a.
Zabrinjavajuća ironija duhovnog buđenja u Rusiji je iznenadni zagrljaj religiozne netrpeljivosti od strane američkih medija i mnogih moćnih članova Kongresa koji predstavljaju ovu zemlju s motom „U Boga verujemo“. „Dogma živi u vama glasno“, rekla je senatorka Fajnstajn, nesrećna što je osoba s kojom je razgovarala bila katolik. Senatorka Kamala Haris je „pucala u samu sebe“ izražavajući svoje ogorčenje prema kandidatu za sudije jer je član Katoličke volonterske organizacije koja bi se usudila da ima verska uverenja.
Ovo je boljševizam – netrpeljivost, čisto i jednostavno. Levo-orijentisani intelektualci u ovoj zemlji bi se rugali i takvim oznakama – oni su „tolerantni“, na kraju krajeva, oni sa onim strašnim znakovima susedstva o „dobrodošlici svima“ – ali tu su i pripadnici ruske revolucije, koji su imali velike slogane i pre nego što su počeli da ubijaju sveštenike i dižu crkve.
Danas, vlada Sjedinjenih Država oduzima verske slobode i kreće se napred u budućnost sa otrovnim stavom prema ljudima sa verom . Velike korporacije su se pridružile pobuni. Fejsbuk cenzuriše slike raspeća; TV voditelji nazivaju hrišćanstvo „mentalnim poremećajem“ i svi se smeju; glavni univerziteti drže časove rugajući se hrišćanstvu sa temama poput „hrišćanske privilegije“. Organizacije koje podržavaju život su označene kao „grupe mržnje“.
Nasuprot tome, ruska vlada finansira obnovu pravoslavnih crkava javnim novcem. Ruski pravoslavni biskupi se redovno viđaju u vojnim objektima koji sprovode verske obrede, pevaju molitve, nose ikone Device Marije i bacaju svetu vodicu svuda. Na ceremoniji otvaranja nove ruske pravoslavne katedrale, Putin je rekao: „Nemoguće je zamisliti Rusiju bez hrišćanstva.“ Hrišćanska obnova koja se dešava u Rusiji je stvarni događaj sa neprocenjivim geopolitičkim posledicama, pa je imperativ da američki političari shvate potpunu posvećenost Rusije odbrani svoje kulture, kulture koja počinje sa verovanjem Rusa da je hrišćanstvo temelj njihove zemlje.
Putin je pre dve nedelje izrazio ogorčenje zbog državnog sekretara Pompea zbog mešanja u veliki spor između ukrajinske pravoslavne crkve i ruske crkve. Pompeo je rekao: „Ovaj politički potez nije dobra vest za verske slobode. To je jasno i flagrantno kršenje slobode veroispovesti. Podela bi se mogla pretvoriti u teški spor, ako ne i krvoproliće.“ U julu prošle godine, na ceremoniji proslave 1030. godišnjice usvajanja hrišćanstva, Putin je rekao: „Hrišćanstvo je bila polazna tačka za formiranje i razvoj ruske državnosti“.
Sve je na stolu. Danas vidimo dve nuklearne sile sa odlučnim opredeljenjem za svoju pravednost – jednu duhovnu, drugu sekularnu. Ozbiljno, čini se da su Rusija i Sjedinjene Države na nekom neizbežnom putu ka konfliktu, vođeni nevidljivom, zlokobnom silom koja je odlučila da uvede apokalipsu.
Webtribune.rs
