Naučnici su doši do zapanjujućeg otkrića – umesto da je usporila, Zemlja je počela brže da se vrti.
Dan definišemo kao period od 86.400 sekundi, ili 24 sata. To je vreme potrebno Zemlji da izvrši jednu rotaciju. Međutim, Zemlja se ne okreće savršeno ravnomerno.
Obično se Zemljina rotacija zapravo usporava, pa se dužina dana povećava u proseku za oko 1,8 mili-sekundi po veku. To znači da je pre 600 miliona godina jedan dan trajao samo 21 sat.
Razlika u dužini dana nastaje zbog nekoliko faktora, uključujući efekte plime Meseca i Sunca, interakciju jezgra i omotača unutar Zemlje i ukupnu raspodelu mase na planeti. Seizmička aktivnost, zaleđavanje, vreme, okeani i zemljino magnetno polje takođe mogu da utiču na dužinu dana.
Naučnici su 2020. godine ipak došli do zapanjujućeg otkrića. Otkrili su da je umesto usporavanja, Zemlja počela brže da se vrti i to brže nego ikada u proteklih 50 godina. Zapravo, najkraćih zabeleženih 28 dana bilo je 2020. godine.
Iako naučnici nisu potpuno sigurni šta uzrokuje ovo povećanje stope rotacije Zemlje, neki pretpostavljaju da bi to moglo da usledi zbog topljenja glečera u 20. veku, ili akumulacije velike količine vode u rezervoarima severne hemisfere.
Međutim, stručnjaci uzimaju u obzir i da je ovo ubrzanje možda samo privremeni efekat i da će Zemlja u budućnosti ponovo početi da usporava.
Iako to neće uticati na naš svakodnevni život, moglo bi imati ozbiljne posledice na tehnologije kao što su GPS sateliti, pametni telefoni, računari i komunikacione mreže, a sve se oslanjaju na izuzetno precizne sisteme za merenje vremena.
Međutim i ti problemi bi se na kraju savladali, možda jednostavnim oduzimanjem dodatne sekunde, a ne dodavanjem. Tako da za sada ne bi trebalo da brinemo, osim ako, naravno, skraćivanje dana nije povezano sa ljudskom aktivnošću.
Webtribune.rs
