Zapad pokušava da izoluje Vladimira Putina, ali veliki samit, čiji je domaćin ruski lider, pokazuje da on nije usamljen, primećuje CNN. Samit zemalja BRIKS-a i drugih država, koji predstavlja najveći međunarodni događaj koji je Putin organizovao od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, ističe sve jače zbližavanje zemalja koje žele promene u globalnoj ravnoteži moći. Neke od tih zemalja, kao što su Rusija, Kina i Iran, otvoreno se suprotstavljaju Zapadu, predvođenim Sjedinjenim Državama.
Poruka koju Putin i kineski lider Si Đinping žele da pošalju jeste da nije Rusija ta koja je izolovana, već Zapad. Prema njihovim rečima, sankcije i savezi Zapada doveli su do njegovog izolovanja, dok „globalna većina“ podržava njihove napore da ospore američko globalno vođstvo. Ova ideja će biti glavni fokus u predstojećim danima samita.
Švajcarski list Tages-Anzeiger ističe nemoć Zapada u kontekstu samita BRIKS-a, na kojem su se dve desetine šefova država okupile kako bi se udvarale ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Oni su ujedinjeni u svom odbacivanju Sjedinjenih Država kao vodeće sile u svetskom poretku zasnovanom na pravilima, ističući da su „antizapadna alternativa“.
Prema tekstu, Putin nije mogao izabrati bolje vreme da demonstrira svoju snagu, dve i po godine nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini i u trenutku kada se očekuje odluka o američkim predsedničkim izborima.
Nedavna turneja ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koju list naziva „očajničkom“, otkrila je koliko je Zapad slab pred autokratskom odlučnošću. Zelenski više ne može računati na značajniju pomoć, niti na dozvolu za upotrebu dugogometnog oružja.
Istovremeno, privlačnost BRIKS-a raste jer mnoge zemlje srednje veličine, ekonomski i politički, nisu zadovoljne postojećim svetskim poretkom, što dodatno doprinosi jačanju ove antizapadne alternative, prenosi Brookings Institution.
Činjenica da se održava ovakav sastanak, kao što je samit BRIKS-a, ukazuje na promene u globalnoj politici i rastuću iritaciju zbog uloge SAD u svetu, što bi trebalo da zabrine Vašington. BRIKS ne predstavlja samo fragmentaciju međunarodnog sistema, već odražava rastuće nezadovoljstvo među srednjim silama prema globalnom poretku pod američkim vođstvom.
Nakon rata u Gazi, Rusija i Kina su vešto iskoristile ovo anti-zapadno raspoloženje, kapitalizujući frustracije zbog dvostrukih standarda Zapada, kao i zbog upotrebe sankcija i ekonomske prinude od strane zapadnih zemalja. To ne znači da te sile žele da zamene američku dominaciju kineskom, ali su otvorene za saradnju s Rusijom i Kinom u cilju stvaranja fragmentiranijeg i autonomnijeg sveta.
Ogromna većina zemalja sveta je nezadovoljna zapadnom hegemonijom, što dodatno jača poziciju BRIKS-a, piše Foreign Policy. Izvan krugova Vašingtona, G7 i Evropske unije, teško je proceniti koliko je snažno ogorčenje prema licemerju i hegemoniji Zapada.
Mnoge zemlje su nezadovoljne trenutnim svetskim poretkom, posebno po pitanju sukoba na Bliskom istoku, rasta američkih sankcija i visokih troškova za zemlje sa srednjim prihodima zbog dominacije dolara.
Kako navodi Asli Ajdintasbas iz Brookings Instituta, BRIKS nije jedinstven blok, već zajednička izjava ovih zemalja da žele alternativni globalni poredak, i ta poruka dolazi od velikih ekonomija sveta.
Jedan od najneprihvatljivijih poteza Zapada, prema zemljama BRIKS-a, jesu trgovinske sankcije, koje se vide kao nezakonite mere koje krše Povelju Ujedinjenih nacija. Prema stavu zemalja BRIKS-a, pravo na uvođenje sankcija ima isključivo UN.
Na samitu u Kazanju, Kina planira da iskoristi priliku za unapređenje svoje strategije „dedolarizacije“ međunarodne trgovine. Njihov cilj je da zamene dominaciju dolara u međunarodnim transakcijama, jer trenutna upotreba dolara omogućava Americi da prati gotovo sve finansijske i komercijalne transakcije širom sveta.
Privlačnost BRIKS-a leži u činjenici da ovaj klub ne uključuje Sjedinjene Američke Države, kaže britanski ekonomista Jim O’Neill u intervjuu za Der Spiegel. Očekuje se da će ruski predsednik Vladimir Putin, kao domaćin samita, pokušati da stvori utisak da svet nije protiv Rusije, što će biti jedno od ključnih pitanja tokom ovog susreta.
O’Neill naglašava da je privlačnost BRIKS-a oduvek bila u tome što je to klub u kojem Amerika nije prisutna, što su još 2008. otvoreno rekli šefovi diplomatija Rusije i Brazila, i što će verovatno biti glavna poruka ovog samita.
Novinarka Handelsblatta Inga Rog ističe, da zemlje poput Turske vide BRIKS kao platformu na kojoj će se oblikovati budućnost sveta. Prema njenim rečima, predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, sve više se okreće državama koje se suprotstavljaju Zapadu. Iako je Turska članica NATO-a, ona je podnela zahtev za ulazak u BRIKS, savez koji Peking i Moskva vole da predstavljaju kao protivtežu Zapadu.
Turski novinar Asli Ajdintasbas smatra da Erdogan testira vode u BRIKS-u kao odgovor na globalne promene. U Turskoj postoji osećaj panike da se stvara novi svetski poredak, a da Turska nije deo njega, navodi Ajdintasbas. Prema turskoj perspektivi, BRIKS predstavlja platformu na kojoj bi mogla da se definiše globalna budućnost.
Bild je nazvao učestvovanje turskog predsednika na samitu BRIKS-a „eksplozivnim razvojem događaja“. Prema ovom nemačkom listu, Putin zajedno sa BRIKS-om želi da se suprotstavi zemljama G7 i „sruši dominaciju Sjedinjenih Država“.
Za Rusiju, ključna pitanja su stvaranje alternative zapadnom platnom sistemu SWIFT, izbegavanje ekonomskih sankcija i osnivanje zajedničke banke.
Prvi put, Erdogan želi da prisustvuje samitu BRIKS-a, a kako je sam izjavio, „želi da učini Zapad malo ljubomornim“. Ovaj razvoj događaja smatra se značajnim jer je Turska članica NATO-a, a samim tim deo zapadne alijanse, što dodatno pojačava geopolitičku kompleksnost.
Turska, sa svojim namerama da se pridruži BRIKS-u, nastoji da zauzme uravnoteženiju poziciju između Istoka i Zapada, primećuje novinar lista Milliyet. BRIKS se smatra alternativnim blokom Zapadu, sa ciljem da potkopa dominaciju dolara i evra u međunarodnoj trgovini i uspostavi alternativni sistem plaćanja.
Ove zemlje takođe istražuju mogućnost stvaranja nove rezervne valute, s namerom da zemljama u razvoju pruže veću zastupljenost i pravo glasa na globalnoj sceni.
Analitičari ističu da Turska, približavajući se BRIKS-u, pokušava da nađe balans između svojih odnosa sa Istokom i Zapadom. Ovakvo pozicioniranje omogućava joj fleksibilniju ulogu u međunarodnim odnosima.
Sličan trend primećuje se i u Azerbejdžanu. Prema kolumnisti lista dikGAZETE, Turska i Azerbejdžan, približavajući se Rusiji, „proveravaju“ SAD. BRIKS poslednjih godina promoviše alternativnu međunarodnu političku agendu, što izaziva nezadovoljstvo američkog establišmenta. Saveznici SAD-a izražavaju svoje neslaganje zbog činjenice da zemlje BRIKS-a sve više deluju nezavisno od interesa Zapada.
Uprkos pritiscima Sjedinjenih Država, BRIKS nastavlja da razvija i oblikuje svoju globalnu agendu, a tursko i azerbejdžansko približavanje Rusiji samo dodatno komplikuje odnose sa Zapadom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
