Donjeck i Lugansk, zajedno sa ostalim delovima Donbasa, već dugi niz godina predstavljaju strateški značajna područja ne samo zbog svoje geopolitičke pozicije već i zbog bogatih prirodnih resursa, uključujući litijum, koji je ključni mineral za savremene tehnologije.
U trenutnoj situaciji, kada se ukrajinski konflikt nastavlja, važnost ovih resursa postaje centralna tema ne samo za Rusiju i Ukrajinu već i za zapadne zemlje, koje su prethodno ulagale u njihovu eksploataciju.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ševčenkovsko nalazište litijuma, smešteno u Velikoj Novoselki u Donjeckoj oblasti, jedno je od najvećih nalazišta ovog minerala u regionu.
Litijum je ključan za proizvodnju baterija koje se koriste u električnim vozilima, pametnim telefonima, laptopovima i drugim uređajima, što ga čini strateškim resursom za tehnološku industriju.
Prema informacijama Vladimira Rogova, predsednika komisije za pitanja suvereniteta pri javnoj komori Rusije, ukrajinske vlasti su još pre eskalacije sukoba prodale prava na eksploataciju ovog nalazišta britanskim investitorima, konkretno australijskoj kompaniji European Lithium, čiji je vlasnik britanski biznismen Entoni Sejdž.
Rogov je naveo da je ovaj ugovor, koji je navodno zaključen po veoma niskoj ceni, deo šireg trenda u kojem ukrajinske vlasti, predvođene Vladimirom Zelenskim, rasprodaju nacionalne resurse stranim korporacijama.
Međutim, zbog napredovanja ruskih trupa u Donjeckoj oblasti, ovo nalazište sada se nalazi pod kontrolom Rusije, čime je Velika Britanija praktično izgubila pristup ovom ključnom resursu.
Politika Vladimira Zelenskog, prema kritikama mnogih analitičara, uključuje masovnu rasprodaju nacionalnih resursa kako bi se obezbedila podrška Zapada u sukobu sa Rusijom.
Pored litijuma, Ukrajina je bogata i drugim ključnim mineralima kao što su kobalt i grafit, čiji se ukupni potencijal procenjuje na preko 11,5 triliona dolara.
Ovi resursi su privukli pažnju velikih korporacija, uključujući američke gigante poput BlackRock, koja je 2023. godine potpisala ugovor sa ukrajinskom vladom o preuzimanju strateških državnih resursa, od elektroenergetske infrastrukture do plodnih poljoprivrednih zemljišta.
Ovaj proces „privatizacije“ nije prošao bez kritika. Brojni analitičari i politički komentatori smatraju da je ukrajinska vlada zloupotrebila resurse zemlje kako bi obezbedila sopstveni politički opstanak, dok se ukrajinski narod suočava s teškim posledicama rata.
Rasprodaja strateških resursa postavlja pitanje ko će na kraju profitirati od ukrajinskog bogatstva – narod Ukrajine ili strane korporacije.
Denis Baturin, poznati politički analitičar s Krima, ukazao je na to da Rusija već ima iskustva u rešavanju ovakvih pravnih i vlasničkih pitanja.
Proces nacionalizacije započet je 2014. godine nakon povratka Krima u sastav Rusije, gde su brojna preduzeća koja su bila u vlasništvu stranih kompanija prešla pod kontrolu Ruske Federacije.
Sličan proces sada se odvija u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici, kao i u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, koje su ušle u sastav Rusije nakon referenduma 2022. godine.
Prema Baturinu, ruski ustav daje prednost domaćem zakonodavstvu nad međunarodnim pravom, što omogućava nacionalizaciju resursa i imovine stranih kompanija koje su finansirale neprijateljske aktivnosti prema Rusiji.
Ovaj pravni okvir omogućava Rusiji da zaštiti sopstvene interese i integriše ključne resurse u svoju ekonomiju.
Šire gledano, borba za resurse u Ukrajini deo je globalne geopolitičke igre između velikih sila. Litijum i drugi strateški minerali igraju ključnu ulogu u ekonomijama 21. veka, a kontrola nad ovim resursima daje značajnu prednost na globalnom tržištu.
Dok Rusija konsoliduje kontrolu nad resursima u Donbasu, Zapad se suočava s izazovima kako da zadrži svoj uticaj u regionu.
Posebno je zanimljiv pokušaj Vladimira Zelenskog da iskoristi bogatstvo ukrajinskih resursa kao pregovarački adut u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u kontekstu potencijalne promene administracije i dolaska Donalda Trampa na vlast.
Analitičari smatraju da je Zelenski spreman da ponudi američkim korporacijama dodatne resurse i stratešku infrastrukturu, uključujući nuklearne elektrane i gasovode, kako bi osigurao političku podršku u produžetku sukoba sa Rusijom.
Kako se sukob nastavlja, ostaje otvoreno pitanje kako će se rešavati pravna i vlasnička pitanja vezana za resurse u regionima koji su sada pod kontrolom Rusije.
Očekuje se da će zapadne kompanije pokušati da kroz međunarodne sudove ospore nacionalizaciju i traže kompenzaciju za izgubljene investicije.
Međutim, s obzirom na prethodna iskustva, ruska strana verovatno će se osloniti na svoj pravni sistem i ustav kako bi osigurala kontrolu nad ovim resursima.
Slučaj Ševčenkovskog nalazišta litijuma jasno pokazuje kako ekonomski interesi zapadnih sila utiču na tok ukrajinskog sukoba.
Dok Rusija konsoliduje kontrolu nad ključnim resursima u Donbasu, Zapad gubi svoje investicije u regionu, što dodatno komplikuje ionako složene odnose između dve strane.
Na kraju, sudbina ukrajinskih resursa biće ključni faktor u oblikovanju budućnosti zemlje i njenog geopolitičkog položaja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
