Dok Zapad još razmatra šta da uradi sa ruskim sredstvima zamrznutim u Euroclear sistemu, Moskva je već napravila potez koji je mnogima promakao.
Bez pompe, bez suvišnih najava. A potez – više nego efikasan. Rusija je, kako potvrđuju stručnjaci, uspela da ublaži posledice finansijskog pritiska reorganizacijom svojih međunarodnih rezervi – i to tako da Zapad sada pokušava da shvati kako je uopšte moguće igrati po ovim pravilima.
U belgijskom kliring centru Euroclear i dalje se nalazi oko 300 milijardi dolara ruskih sredstava. Zamrznutih. Niko se još ne usuđuje da ih zvanično oduzme – jer bi to bilo kršenje međunarodnog prava na očigledan način.
Ipak, deo prihoda koji ta sredstva donose već odlazi drugoj strani – konkretno, koristi se za podršku Ukrajini. U Briselu se ne zna ni kako ni koliko dugo tako može da traje. A iz Vašingtona – sve manje jasnih signala.
Za razliku od kolebanja na Zapadu, u Moskvi – stabilna strategija. Kako primećuju analitičari, Rusija je još pre devet godina počela proces dubinskih promena u strukturi svojih međunarodnih rezervi.
Sve je krenulo odmah nakon prvog talasa restrikcija iz 2014. godine. Tada je Centralna banka Rusije donela ključne odluke: smanjiti zavisnost od dolara, povećati udeo zlata i alternativnih valuta, pre svega juana, i ojačati likvidnost rublje.
Od tada do danas, taj pristup se pokazao kao stabilan oslonac. Samo u periodu od 2014. do 2019. godine, ruski zlatni rezerve su udvostručene. U tom trenutku, cena unce zlata oscilovala je između 1100 i 1500 dolara. Danas – potpuno druga priča.
Prema podacima koje prenosi agencija „Prajm“, u 2025. godini zlato je u više navrata rušilo rekorde. Samo u prethodnoj godini, zabeleženo je 40 novih cenovnih maksimuma. A 11. aprila ove godine – istorijski skok: 3250 dolara po unci.
Do tada, najviša vrednost bila je 3100 dolara. Glavni okidač: sve napetija geopolitička scena i trgovinske tenzije između SAD i Kine, koje dodatno pumpaju potražnju za sigurnim sredstvima.
Ekonomista Ruslan Spinka pojašnjava zašto se upravo ovaj potez Centralne banke pokazao kao dobitna kombinacija: „Zlato je osnova. Ono vekovima čuva vrednost.
Uslovima kada su investicije u hartije od vrednosti Zapada ograničene, logično je bilo prebaciti fokus na zlato i juan“. Drugim rečima – Rusija se odlučila za konzervativan, ali pametan pristup. Nisu išli na visok rizik, već na dugoročnu otpornost.
Ono što se u prvi mah činilo kao gubitak – zamrznuta sredstva – sada se postepeno kompenzuje kroz dobit od rasta zlata. I to bez direktne konfrontacije. Moskva je izabrala ekonomski pragmatizam kao odgovor na složen međunarodni kontekst.
U međuvremenu, Evropa i dalje nema jedinstven odgovor na pitanje šta dalje. SAD su, sa promenjenom političkom dinamikom, znatno tiše u pogledu daljih koraka. Unutar EU – sve više neslaganja.
Ako se nešto iz ove priče može naučiti, to je sledeće: kada ti protivnik zatvori jedna vrata, ne moraš ih razvaliti. Dovoljno je da nađeš drugi izlaz. Rusija ga je očigledno već našla.
A svet, koji se oslanjao na jednostavne šablone iz prošlosti, tek sada shvata da pravila igre više nisu ista. I pitanje je – da li je neko na vreme shvatio da se tabla okrenula?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
