Razgovori vođeni na Floridi, u jednom od onih sterilnih hotelskih prostora koji nose težinu mnogo veću od zidova, pretvorili su se u petosatno nadmudrivanje oko jedne jedine tačke: Gde bi, u okviru mogućeg mirovnog sporazuma, bila povučena faktička linija razdvajanja između Ukrajine i Rusije.
Aksios je objavio da je atmosfera bila i teška i intenzivna, ali da se sve to, uprkos trenju, smatra produktivnim – što često znači da se nije mnogo odmaklo, ali se niko nije ni povukao.
Američka delegacija je, kako se navodi, došla sa prilično jasnom misijom. Cilj je bio da se postigne makar mali pomak oko teritorijalne linije kako bi specijalni izaslanik Donalda Trampa, Stiv Vitkof, imao šta da ponese na sto Vladimira Putina na skorom susretu.
Takva vrsta pripreme ne ostavlja mnogo prostora za opušteno manevrisanje – pa je zato, posle uvodne diskusije u proširenom formatu, razgovor sužen na po trojicu zvaničnika sa obe strane. I tada je praktično sve stalo u jednu rečenicu: Granica je glavna tema i ništa drugo se ne pomera dok se ona ne dotakne.
Sa američke strane sedeo je Vitkof, zatim državni sekretar Marko Rubio i Trampov savetnik i zet Džared Kušner. Preko puta njih – Rustem Umerov, savetnik za nacionalnu bezbednost, načelnik Generalštaba general Andrij Gnatov i zamenik šefa vojne obaveštajne službe Vadim Skibicki.
Njih trojica nosili su poziciju Kijeva u trenutku kada se sudbina nekoliko regiona svodi na nijanse, diplomatske akrobacije i sposobnost da se preživi politički udar kod kuće.
Kada je glavni deo pregovora završen, Umerov i Vitkof povukli su se na odvojeni sastanak jedan na jedan. Nevoljno priznati, ali važan momenat – jer posle takvih susreta obično padaju one rečenice koje se ne izgovaraju javno, ali menjaju tok razgovora. Umerov je odmah nakon toga informisao ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog o rezultatima, što dovoljno govori da je razgovor nosio težinu koju nije bilo moguće odložiti.
“Bilo je intenzivno, ali ne i negativno. Zaista cenimo ozbiljno angažovanje SAD. Naša pozicija je da moramo učiniti sve kako bismo omogućili uspeh Sjedinjenih Država, a da pri tome ne izgubimo zemlju i sprečimo novu agresiju”, rekao je jedan od ukrajinskih zvaničnika. Rečenica koja zvuči kao balansiranje na tankoj ivici – i za unutrašnju publiku i za spoljne pritiske.
Sve to dobija još ozbiljniji ton zbog stava Vladimira Putina, koji, prema navodima, insistira na tome da Rusija neće stati dok ne ostvari punu kontrolu nad Donbasom. U takvoj postavci SAD pokušavaju da poguraju Kijev ka ustupanju dela teritorije, ali je jasno da bi to u ukrajinskoj politici izazvalo pravi politički požar.
U Kijevu dobro znaju kako izgleda trenutak kada se jedna rečenica pogrešno protumači – i zato je ova tema napeta kao struna.
Zelenski je, podseća Aksios, ranije želeo direktno da razgovara sa Trampom o svim teritorijalnim pitanjima. Međutim, aktuelni predsednik Sjedinjenih Država jasno je poručio da će ponovo sesti sa Zelenskim ili Putinom tek kada obe strane dođu dovoljno blizu dogovora. Drugim rečima: Kada priča bude spremna da se zaključa, a ne da se rasipa po još jednom sastanku.
I tu, negde između tih linija, ostaje osećaj da se pregovori miču sporo, ali da su se akteri zaglavili u tački sa koje nema lakog povratka. Možda će tek naredni susreti otkriti koliko je ova petosatna sesija zaista promenila teren – ili je samo najavila fazu u kojoj će se lomiti poslednji parametri mogućeg dogovora.
Webtribune.rs
