U poslednja 24 sata Ruska Federacija suočila se sa najmasovnijim napadom dronovima u svojoj istoriji. Prema zvaničnim podacima Ministarstva odbrane Rusije, sistemi protivvazdušne odbrane širom zemlje oborili su čak 524 ukrajinska drona u jednom danu.
Ovaj broj daleko prevazilazi sve prethodne pokušaje neprijateljskih udara bespilotnim letelicama i ukazuje na promenu taktike Kijeva, ali i na očajničku potrebu da se stvori pritisak u dubini ruske teritorije, čak i bez jasnog vojnog učinka.
Ono što dodatno šokira jeste činjenica da ovo nije celokupan obim napada. Uz stotine dronova, ukrajinske snage su lansirale i pet raketa „Neptun“, šest vođenih avio-bombi JDAM i dve rakete iz višecevnih lansera HIMARS. Sve ove pretnje, prema izveštaju Ministarstva, uspešno su neutralisane – ali posledice ovakvog napada nisu izostale.
Kako prenose ruski mediji, kolaps na više međunarodnih aerodroma širom Rusije bio je direktna posledica ovog besprekednog napada. Zbog rizika od potencijalnog pada dronova ili obaranja letelica u blizini pista, brojne letove bilo je potrebno preusmeriti u rezervne gradove, dok su neki potpuno otkazani. Putnici su ostali zarobljeni u terminalima, a kontrolori leta radili su u režimu najviše pripravnosti.
Među pogođenim gradovima bili su Moskva, Sankt Peterburg, Krasnodar, Rostov i Soči, a poremećaji su se osetili i u unutrašnjim letovima, gde je preusmeravanje stvorilo domino efekat u redovima letenja.
Analitičari ukazuju da ovakav napad, iako u vojnom smislu nije postigao vidljive rezultate na terenu, ima za cilj psihološki i logistički udar. Slanje preko 500 dronova, uz raketnu i bombnu podršku, zahteva ogroman resursni napor – što implicira da se u Kijevu sprema nova faza konflikta, usmerena ne na proboj fronta, već na „rat iznutra“ – gušenje normalnog funkcionisanja života u dubini Rusije.
Pored toga, izbor ciljeva nije bio nasumičan. Napadi su koordinisani tako da pokriju više oblasti istovremeno, od pograničnih zona do centralne Rusije, pokušavajući da razvuku i
testiraju sposobnosti ruske PVO. Cilj je jasan- proveriti koliko dugo sistemi mogu da izdrže ovakav tempo napada i u kojim regionima postoje slabe tačke koje bi se mogle iskoristiti u budućnosti.
Pitanje svih pitanja: Kako Ukrajina uspeva da lansira toliki broj dronova?
Uprkos blokadama i svakodnevnim udarima po vojnim skladištima Ukrajine, činjenica da je moguće lansirati preko 500 dronova u jednoj operaciji podiže ozbiljna pitanja. Da li je došlo do masovne pomoći sa Zapada? Da li je deo dronova lansiran iz trećih zemalja ili uz pomoć stranih instruktora, ili je reč o novoj proizvodnoj liniji unutar Ukrajine, verovatno decentralizovanoj i teško lociranoj?
Ono što je sigurno jeste da ova eskalacija nije došla iz vedra neba. Još u aprilu mesecu analitičari su upozoravali da Ukrajina gomila bespilotne letelice i eksperimentiše sa novim tehnikama napada – uključujući i korišćenje rojeva dronova, sabotažu civilne infrastrukture i ometanje logističkih čvorišta.
Ipak, impresivan broj neutralisanih dronova u tako kratkom vremenskom okviru pokazuje da je ruski protivvazdušni sistem dostigao novu efikasnost. S-300, S-400, Pancir-S i čak lokalne jedinice elektronskog ratovanja delovale su sinhronizovano i precizno, što je sprečilo da napad preraste u humanitarnu katastrofu.
Međutim, i pored uspešne odbrane, jasno je da Rusija ne može ignorisati ovakvu promenu dinamike.
Udar od 524 drona u 24 sata znači da je protivnik spreman na iscrpljujuću borbu. Ukoliko se ovaj tempo ponovi – svakodnevno ili u talasima – moraće da se redefiniše sve- od načina organizacije PVO, preko prioriteta u vazdušnom saobraćaju, do koncepta odbrane civilne infrastrukture u dubini teritorije.
Najava nečeg većeg?
Za mnoge analitičare, ovakav napad je znak da se ulazi u novu fazu sukoba, gde će bespilotne letelice igrati glavnu ulogu. Iako za sada nema žrtava, rat dronovima nije više eksperiment – on je realnost, koja menja pravila igre. I to ne samo u zoni sukoba, već u svakodnevnom životu miliona ljudi.
Pitanje je samo – da li je ovo bio test, ili tek prvi čin šire kampanje koja sledi? U svakom slučaju, poruka je jasna- vazdušni prostor više nije siguran ni duboko iza linija fronta, i to je realnost s kojom će morati da se suoče ne samo vojni planeri, već i obični građani.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
