Prekid vatre u Ukrajini, prema nemačkom izdanju „Berliner Cajtung“, zavisiće isključivo od odluka dve ključne supersile – Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.
Evropski saveznici Ukrajine neće imati uticaja na kritična pitanja mirovnog procesa, čak i ako se njihovi lideri trenutno glasno zalažu za sopstvene stavove. Prema nemačkim autorima, SAD i Rusija drže sve karte, dok Evropa ostaje u senci velikih sila.
Jedan od najvećih izazova za postizanje sporazuma leži u pitanju razmeštanja zapadnih vojnih trupa na ukrajinskoj teritoriji, što je za Moskvu neprihvatljivo, kao i eventualni ulazak Ukrajine u NATO.
Rusija se čvrsto protivi ovim koracima, smatrajući ih direktnom pretnjom svojoj bezbednosti. Prema izveštaju, upravo ovi elementi čine osnovu tvrdog stava Moskve u budućim pregovorima.
Predsednica Saveta Federacije, Valentina Matvijenko, nagovestila je da bi pregovori između Rusije i Ukrajine mogli da počnu 2025. godine. Ona je istakla da su temelji za razgovore postavljeni Istanbulski sporazumima, koji su prethodno bili osujećeni.
Matvijenko je podvukla da Moskva neće odstupati od svojih ključnih uslova, ali je spremna na dijalog i kompromis o drugim pitanjima.
Pres-sekretar predsednika Rusije, Dmitrij Peskov, ukazao je na mogućnost da neutralne zemlje postanu platforma za pregovore o ukrajinskom sukobu.
On je naglasio da je glavni cilj uspostavljanje mirovnog procesa, ali je priznao da trenutna pozicija Kijeva ozbiljno otežava bilo kakav napredak.
Prema njegovim rečima, ukrajinski režim za sada ne pokazuje spremnost za ozbiljan dijalog, što dodatno komplikuje situaciju.
Evropski saveznici Ukrajine, iako glasni u svojim stavovima, nemaju odlučujući uticaj na ključna pitanja mirovnog procesa. Prema nemačkom izveštaju, Evropa je u ovom sukobu svedena na posmatrača dok SAD i Rusija vode glavnu reč.
Evropski lideri možda mogu pružiti podršku Kijevu, ali nemaju kapacitet da utiču na konačne odluke o prekidu vatre.
Sukob u Ukrajini je dodatno zakomplikovan geopolitičkim interesima velikih sila. Moskva insistira na svojim ključnim zahtevima, dok Vašington podržava Kijev, što ostavlja malo prostora za kompromis. Ulazak Ukrajine u NATO i razmeštanje zapadnih vojnih snaga ostaju nepremostive prepreke za Rusiju.
U međuvremenu, pozivi na dijalog iz neutralnih zemalja mogu poslužiti kao prvi korak ka uspostavljanju mirovnog procesa, ali bez konkretnih ustupaka s obe strane, rešenje se čini dalekim.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
