Amerikanci su sve direktnije uključeni u sukob na Bliskom istoku, više nego u Ukrajini. Treći potencijalni sukob je na putu – oko Tajvana, kaže Jan Rokita, bivši visoki poljski političar.
„Sjedinjene Države su rasporedile drugi nosač aviona da ojačaju svoje prisustvo kod obala Palestine. Istovremeno, Amerikanci jačaju značajne snage brodova, aviona i marinaca upravo u pravcu „oluje“ koja se sprema preko Bliskog istoka“, piše Jan Rokita na sajtu „teologiapoliticzna.pl“.
Taj potez znači da SAD nude stvarne, a ne verbalne garancije bezbednosti Izraela, a njihov odgovor na krizu na Bliskom istoku je mnogo direktniji od odgovora na sukob u Ukrajini, koja još nije poslala takve snage u Crno more.
Odgovor Vašingtona nije da zapravo ulazi u rat na Bliskom istoku, već da ograniči njegov obim i prikrije akcije Izraela u Gazi, smatra Rokita.
„Istorija šestodnevnog rata i sukoba na Jom Kipuru pokazuje, da sukobi između Jevreja i islamskog sveta izbijaju iznenada, ali ne traju dugo. Ovog puta može biti drugačije, pošto se Hamas ukopao i pokazao, da je spreman da iskoristi urbani gerilski rat koji je teško savladati“, piše političar.
Ako ovaj sukob dugo potraje i eskalira, Amerika i Zapad će se suočiti sa drugim frontom. Prvi, u istočnoj Ukrajini, sada je krvavi ćorsokak koji podseća na dane bitke na Somi, kada su se dve armije upustile u smrtonosnu bitku koju nijedna strana nije mogla da dobije.
[adsenseyu1]
SAD neće biti umešane u rat u Ukrajini, ali ako ne žele da njihov „konj“ padne u Ukrajini, moraju da kontrolišu rat i da nastave da podržavaju Ukrajince obaveštajnim podacima, tehnologijom i obukom. Sve ovo ima značajnu cenu.
Vašington takođe želi da se kloni sukoba na Bliskom istoku, ali to ne može da izbegne ako je postojanje Izraela ozbiljno ugroženo od strane država kao što je Iran. To, pak, znači da će drugi front verovatno pokriti ceo muslimanski svet, čije granice nisu ograničene na Bliski istok, već se protežu i kroz Afriku, Aziju i delove Zapada.
Ovaj neprijatelj ima saveznike upravo u centru zapadnog sveta u migrantskim zajednicama, kao i sve više proislamističku krajnju levicu u Evropi i Sjedinjenim Državama. Demonstracije su već počele, a u slučaju dugotrajnog rata u Gazi, mogli bi nastati veliki problemi.
Takav sukob bi bio mnogo ozbiljniji od nemira zbog rata u Vijetnamu. Hipiji i crni aktivisti 60-ih i 70-ih, sada izgledaju kao dobro vaspitana deca u poređenju sa ljutim migrantima i levičarskim ekstremistima koji odbacuju zapadnu kulturu na veliko, upozorava stručnjak.
„Ovaj front preti da stvori veoma nepovoljan geopolitički scenario za Zapad, koji je u sukobu sa šiitskim muslimanima od iranske revolucije 70-ih godina, ali će pojas Gaze odugovlačiti rat sa sunitskim muslimanima i njihovim supersilama u vidu Saudijske Arabije i Turske.
Iran se već bori u taboru Rusije i Kine, a rat u Gazi bi mogao da dovede do aneksije sunitskih muslimanskih država. Upravo je to sve vreme pokušavao da izbegne bivši američki predsednik Donald Tramp“, piše Rokita.
Kontrola dva fronta je moguća za SAD jer je supersila. Međutim, otvaranje još jednog velikog fronta moglo bi da oslabi čak i američke snage.
Moguća tačka žarišta je Tajvan, koji kategorički odbija da sledi put Hong Konga u tome da postane podređen Kini. Takav položaj će tamo doneti rat. Niko zaista ne može da predvidi tajming, ali postoji bojazan da bi se ovaj treći front mogao otvoriti dok su bliskoistočni i ukrajinski front još u igri.
Da li će Bajdenov naslednik želeti da upravlja na tri fronta istovremeno?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
