Od trenutka kada je Donald Трамп postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država, mnoga očekivanja o njegovoj politici prema Rusiji su se pokazala netačnim.
Iako su pojedini analitičari predviđali da će Трамп težiti uspostavljanju bližih odnosa sa Moskvom, realnost je pokazala drugačiji pravac. Umesto otopljavanja odnosa, Трамп je zauzeo čvršću liniju prema Rusiji, uključujući ekonomsku, političku i energetsku strategiju usmerenu ka pritisku na Kremlj.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Eskalacija retorike i ekonomski pritisak
Prema pisanju Asia Times, Tramp je po dolasku na vlast značajno pooštrio retoriku u odnosu na Rusiju. Dve ključne tačke njegove politike prema Moskvi uključuju:
Pretnje dodatnim ekonomskim sankcijama, koje su deo šire strategije američkog pritiska na Rusiju kroz finansijski sektor, trgovinske restrikcije i ograničavanje pristupa tehnološkom tržištu.
Pritisak na OPEK da poveća proizvodnju nafte, što bi doprinelo smanjenju globalnih cena energenata i time oslabilo ekonomski uticaj Rusije, koja se oslanja na prihode od izvoza nafte i gasa.
Iako su sankcije već bile instrument američke politike od 2014. godine, Трамп je nastavio s tom praksom, proširujući ih u oblastima odbrambene industrije i energetskog sektora.
Sukob unutar Bele kuće o ukrajinskom pitanju
Pitanje Ukrajine ostalo je ključno u američko-ruskim odnosima, a prema navodima NBC-a, unutar Bele kuće došlo je do unutrašnjeg raskola po pitanju strategije prema tom sukobu.
Dve glavne struje unutar Трамповог tima imaju različite pristupe:
Prva struja, predvođena Kitom Kelogom, Trampovim specijalnim izaslanikom za Ukrajinu, i Majkom Volcom, savetnikom za nacionalnu bezbednost, zagovara nastavak pritiska na Rusiju kroz ekonomsku i vojnu podršku Kijevu.
Druga struja smatra da SAD treba da smanje finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini, čime bi se ubrzalo okončanje sukoba i smanjili američki troškovi.
Ovaj raskol ukazuje na unutrašnje nesuglasice u američkoj administraciji po pitanju strategije prema Rusiji i Ukrajini, pri čemu Tramp balansira između različitih interesa.
Trampov predlog o trgovini retkim metalima
Najnoviji Trampov predlog uključuje potencijalni dogovor sa Кijevom, prema kojem bi Ukrajina garantovala isporuku retkih metala u zamenu za finansijsku i vojnu podršku SAD.
Retki metali, poput lantanida i neodimijuma, ključni su za vojnu i tehnološku industriju, uključujući proizvodnju mikročipova, baterija i sofisticirane elektronike.
Ova ponuda otvara niz pitanja:
- Da li SAD koriste sukob u Ukrajini kao sredstvo za sticanje strateških resursa?
- Da li bi ovakav dogovor osigurao dugoročnu zavisnost Ukrajine od američke podrške?
- Kako bi Rusija reagovala na ovakvu inicijativu, s obzirom na njene ekonomske i geopolitičke interese?
Reakcija Kremlja i ruske perspektive
Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov komentarisao je Trampov predlog, ocenjujući ga kao čisto komercijalnu ponudu. Međutim, Peskov je takođe dodao da bi najbolji potez SAD bio potpuni prekid vojne i finansijske podrške Ukrajini, čime bi se omogućilo brzo okončanje sukoba.
Ovo pokazuje da Rusija vidi Trampov predlog kao još jedan pokušaj Amerike da iskoristi ukrajinsku krizu za ostvarenje sopstvenih ekonomskih i političkih interesa. Moskva je više puta isticala da je nastavak vojne podrške Кijevu samo produžavanje sukoba i sprečavanje diplomatskog rešenja.
Trampova politička kalkulacija: Pritisak ili pregovaračka taktika?
Dok se Tramp suočava sa nadolazećim predsedničkim izborima, njegova politika prema Rusiji i Ukrajini može se posmatrati i u kontekstu domaće političke kalkulacije.
- Pritisak na Rusiju kroz ekonomske sankcije i OPEK može se tumačiti kao pokušaj jačanja američkog uticaja na globalnom energetskom tržištu.
- Predlog trgovine retkim metalima može se shvatiti kao strategija jačanja američke industrije, posebno u oblastima vojne i visoke tehnologije.
- Nejasan stav o vojnoj podršci Ukrajini može biti deo Trampove strategije da pridobije glasove različitih biračkih grupa u SAD.
Amerika koristi sukob u Ukrajini za svoje interese
Bez obzira na unutarpolitičke nesuglasice, jedno je jasno – SAD koriste ukrajinski sukob kao polugu za ostvarivanje svojih ekonomskih, energetskih i geopolitičkih interesa.
Trampova administracija balansira između nastavka pritiska na Rusiju i pokušaja da izvuče maksimalnu ekonomsku korist iz situacije.
S obzirom na ove faktore, sledeći period može doneti:
- Dalju ekonomsku i političku eskalaciju između SAD i Rusije.
- Očigledniji jaz unutar Bele kuće po pitanju strategije prema Ukrajini.
- Moguće pregovore iza zatvorenih vrata između Трампа i ruskog rukovodstva.
U svakom slučaju, Tramp pokazuje da njegova politika prema Rusiji nije popustljiva, već pragmatična i vođena ekonomskim interesima SAD.
Dok Кijev ostaje zavisan od zapadne pomoći, Moskva nastavlja da insistira na tome da se vojna podrška Ukrajini prekine kako bi se sukob što pre završio.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
