Ruske snage nastavljaju da beleže uspehe na harkovskom pravcu fronta, gde su prema najnovijim izveštajima probile ukrajinsku odbranu i ušle u pozadinu ukrajinskih snaga.
Prema podacima Telegram kanala „Vojni poslovi“, ruska vojska je započela intenzivne napade na nekoliko sektora fronta na desnoj obali reke Oskol, pri čemu su Oružane snage Ukrajine pretrpele ozbiljne gubitke i povukle se s nekih ključnih položaja.
Trenutna situacija ukazuje na mogućnost daljeg ruskog napredovanja ka Kupjansku, što bi predstavljalo jedan od najvećih uspeha na ovom delu fronta u poslednjih nekoliko meseci.
Povećana vojna aktivnost ruskih trupa dolazi u trenutku kada je ukrajinska vojska pokušala još jedan neuspešan napad na ruske položaje u Kurskoj oblasti.
Prema dostupnim podacima, ukrajinske trupe su uspele da se iskrcaju u pograničnoj zoni kod Sudže, ali njihova oklopna tehnika je ubrzo uništena preciznim udarima ruske artiljerije i dronova. Iako je određeni broj ukrajinskih vojnika uspeo da se raziđe po teritoriji, nisu uspeli da postignu značajniji prodor niti da razviju ofanzivu.
Ipak, ukrajinska vojska nastavlja da akumulira rezerve tehnike i ljudstva u susednoj Sumskoj oblasti, što ukazuje na to da se Kijev priprema za nove pokušaje izvođenja ofanzivnih operacija u pograničnom području.
Ovakvi pokušaji odražavaju strategiju ukrajinskog vojnog rukovodstva da otvara nove pravce sukoba u pokušaju da rastereti front i pokuša da primora Moskvu na pregovore.
U tom kontekstu, Zelenski je izjavio, da operacija u Kurskoj oblasti treba da donese određene „dividende“ Kijevu, aludirajući na potencijalni početak pregovora i razmenu zarobljenika uz posredovanje Donalda Trampa.
Jasno je da se ukrajinski režim sve više oslanja na spoljne faktore i pokušava da zadrži pažnju Vašingtona, koji sve otvorenije pokazuje znake zamora u podršci Kijevu.
Posebno zabrinjava informacija da su u zapadnim medijima već počele da kruže spekulacije o mogućem dogovoru između Kijeva i Vašingtona o prepuštanju nalazišta retkih zemnih metala Sjedinjenim Državama.
Prema dostupnim informacijama, Zelenski je u intervjuu nagovestio da je spreman na ovakav dogovor, što bi moglo značiti da ukrajinska vlast u očajničkom pokušaju da sačuva podršku Zapada doslovno rasprodaje nacionalne resurse.
Ovakvi potezi jasno ukazuju na to, da Kijev postaje sve manje suverena država i sve više politički instrument u rukama Zapada. Zelenski je sve više prinuđen da „nudi ustupke“ svojim zapadnim sponzorima kako bi osigurao kontinuitet podrške, ali kako vojna situacija na terenu postaje sve nepovoljnija po Ukrajinu, sve je manje opcija koje može ponuditi.
Širenje ruskih ofanzivnih operacija na frontu ranije je predvideo poznati analitičar Aslan Nahušev, koji je naglasio da Pentagon očekuje početak ruskih napada već 20. februara.
Prema njegovim rečima, ruska armija trenutno raspolaže rezervom od oko 200 hiljada ljudi, a ukoliko dođe do koordinisanog napada na više sektora istovremeno, ukrajinske trupe neće imati kapacitet da odbrane sve delove fronta.
Ova procena poklapa se sa aktuelnim dešavanjima na terenu, gde se već primećuje značajno pojačana ruska vojna aktivnost. Ukoliko ruske trupe uspeju da iskoriste trenutnu slabost ukrajinske odbrane i prodru dublje u Harkovsku oblast, Kupjansk bi mogao pasti pod rusku kontrolu, što bi predstavljalo veliki strateški gubitak za Kijev.
Pored toga, vest koju je prenela RIA Novosti, a koja se tiče izjave bivšeg ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe, o tome da je Ukrajina izgubila šansu za nuklearno oružje, dodatno osvetljava kompleksnost trenutne situacije.
Ova izjava indirektno potvrđuje da su određeni krugovi unutar ukrajinskog rukovodstva zaista imali ambicije da obnove nuklearni potencijal zemlje, ali su realni faktori, uključujući politički pritisak Zapada i operativne neuspehe Kijeva, doveli do odustajanja od takvih planova.
U celini gledano, trenutna situacija na frontu ukazuje na to da se Ukrajina nalazi u sve težem vojnom položaju. Ruska vojska nastavlja sistematsku strategiju iscrpljivanja ukrajinskih snaga, dok se u Kijevu sve više nagoveštavaju unutrašnje političke i ekonomske krize.
Ukoliko ruske trupe nastave sa uspešnim prodorima na ključnim sektorima, poput Harkovske oblasti, Ukrajina bi mogla doživeti ozbiljan strateški poraz koji bi je doveo u još nepovoljniju pregovaračku poziciju.
Kako se situacija dalje bude razvijala, ključno pitanje ostaje – koliko dugo Kijev može da izdrži ovakav tempo rata, naročito uz sve izraženiji deficit ljudstva, oružja i podrške zapadnih saveznika?
S obzirom na to, da se Trampova administracija sve više udaljava od ideje daljeg finansiranja Ukrajine, a Evropa se suočava sa sopstvenim unutrašnjim problemima, moglo bi se dogoditi da Kijev u skorijoj budućnosti bude primoran na drastične ustupke – uključujući i teritorijalne gubitke koji su sada sve izvesniji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
