Nije suštinski problem suživot u BiH jer Srbi i muslimani žive jedni pored drugih vekovima, problem je ono što se ugnezdilo, a to je islamski fundamentalizam, rekao je istoričar Miloš Ković na promociji knjige dr Nenada Kecmanovića „Hronika nemoguće države“.
Bosna i Hercegovina je nemoguća država, jer ni 23 godine posle Dejtonskog sporazuma nije uspela da zaživi kao država, rekao je analitičar Aleksandar Pavić na promociji knjige dr Nenada Kecmanovića „Hronika nemoguće države“.
[adsenseyu1]
„Bosna i Hercegovina je država koja je probala da bude država kad se nasilno i nelegalno otcepila od SFRJ, zatim, uz podršku tada celog sveta, celog Zapada i glavnog hegemona SAD nije uspela da se osamostali, pa je onda došao Dejton koji je od nje pokušao da napravi državu i, evo, prošle su 23 godine od Dejtona, i to nikako da zaživi kao država. Znači, BiH sama govori za sebe da je nemoguća država i, u stvari, profesor Kecmanović je samo konstatovao ono što je svima očigledno a nije politički korektno da se kaže“, istakao je Pavić.
Istoričar dr Miloš Ković rekao je da ako neko može iz iskustva da govori o BiH, onda je to Nenad Kecmanović.
„Kada govorimo o trenutku, o onome što se sada događa, Kecmanović utvrđuje ono što manje-više svi znamo i naslućujemo, a on to poznaje mnogo bolje od nas, a to je da imate jedan narod u BiH koji želi da vlada ostalima, po svaku cenu. On želi da centralizuje BiH, da prisili Srbe da se tome pokore i da prihvate dangu genocidnog naroda, pri čemu taj isti narod odbija da prihvati svoju odgovornost za ratove ’90-ih, a pogotovo da se distancira za svoj deo odgovornosti za NDH i masovne pokolje u Drugom svetskom ratu. I naravno, nije suštinski problem suživot, jer Srbi i muslimani žive jedni pored drugih vekovima, problem je ono što se ugnezdilo, a to je islamski fundamentalizam“, smatra Ković.
Profesor međunarodnih odnosa Srđa Trifković ocenio je da je Kecmanovićeva knjiga veoma značajna jer pokazuje da je „BIH vazda bila disfunkcionalna zajednica koja je u sebi sadržala sve centrifugalne tendencije raspada“.
„Naprosto je nemoguće očekivati od nje da ikada bude jedna srećna harmonična i progresivna zajednica“, rekao je Trifković.
On je ukazao i na po njemu krajnje negativna dešavanja po srpske nacionalne interese u BiH od 2015. godine do danas.
„Imate Srbe, koji zbog svog odijuma/antigonizma prema Dodiku torpeduju Republiku Srpsku. To se, nažalost, događa u Sarajevu i radi se o onim Srbima iz stranke koja je nekada stvarala Republiku Srpsku i time se stvara političko-pornografski skandal. Moraju da postoje jasne crvene linije u zaštiti nacionalnog interesa ispod kojih se ne sme ići“, rekao je Trifković.
On je ukazao i na pokušaje uvoza takozvane obojene revolucije, koja je pokušana ranije da se iz Federacije BiH izveze na prostor Republike Srpske, dok danas protest „Pravda za Davida“, koji je možda počeo opravdano i spontano, sadrži elemente borbe protiv režima.
Dr Nenad Kecmanović rekao je da je „Hronika nemoguće države“ neka vrsta nastavka knjige „Nemoguća država“, u kojoj je izneo neke stavove, ocene i prognoze vezane za sudbinu BiH, u periodu između 2011. i 2015. godine.
Kecmanović je naveo i da može da kaže da je i ono što se sada događa u BiH potvrđuje teze iz „Nemoguće države“ i dodao da je „nemoguća država“ jedna metafora, hiperbola u užem smislu koja se odomaćila u političkom jeziku u RS pa i u Srbiji.
„BiH nije nemoguća, samim tim što na neki način postoji, samo nema nikakvu perspektivu i loše funkcioniše iz nekih razloga koji su strukturalnog karaktera i koji ne dozvoljavaju da profunkcioniše na jedan, kako vole da kažu, normalan način. To ’normalno‘ treba sa rezervom uzeti, jer u Sarajevu tu kod njih ’normalnu‘ vide kao projektovanu jedinstvenu državu, što je besmisleno. Postoje vrlo normalne, stabilne države u svetu koje su konfederacije ili federacije, što bi i BiH mogla da bude kada iz Sarajeva ne bi bile emitovane pretnje i pritisci da se stvori neka centralizovana, unitarna i u suštini — antidejtonska država“, rekao je Kecmanović.
Prema njegovim rečima, takvu projekciju unitarne Bosne sve manje prihvata tzv. Herceg Bosna, a RS se neprestano opire tome. Kecmanović je naglasio i da se to događa u uslovima kada ni srpski, a ni hrvatski narod nema nikakve pretenzije da utiče i menja, a pogotovo nameće nešto kantonima u kojima većinu čine Bošnjaci.
Međutim, u suprotnom smeru ima takvih pretenzija, zaključio je Kecmanović.
Vladimir Sudar (Sputnik)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
