Nemačku je potresla izjava uglednog istoričara Zenke Najcela sa Univerziteta u Potsdamu – prema njegovim rečima, leto 2025. godine moglo bi biti „poslednje mirno leto“ koje će građani te zemlje doživeti.
Njegova izjava za popularni nemački tabloid Bild prošla je poput groma kroz medijski prostor, uznemirivši ne samo akademske krugove, već i širu javnost.
Najcel, čije analize često izazivaju talas reakcija, upozorava da bi kriza između Moskve i Kijeva mogla uskoro da preraste u širi evropski bezbednosni problem. I to ne u nekoj dalekoj budućnosti, već — odmah posle ovog leta.
„Možda je ovo leto poslednje koje ćemo provesti u mirnim uslovima“, izjavio je Najcel, aludirajući na ubrzano pogoršanje međunarodne situacije i potencijalnu eskalaciju tenzija širom Evrope.
Istoričar nije propustio da u svojoj izjavi ukaže i na ključne aktere koji, po njegovom mišljenju, oblikuju ovu novu geopolitičku realnost.
Prema njegovim rečima, dve figure imaju dominantan uticaj: predsednik Rusije Vladimir Putin i sadašnji predsednik SAD Donald Tramp. Njihovo ponašanje i međusobna dinamika, smatra Najcel, dodatno guraju svet ka nepredvidivoj budućnosti.
Ipak, ne dele svi to mišljenje. Profesor međunarodnih odnosa i geopolitičkih studija sa Univerziteta u Kelnu, Klemens Fišer, smatra da su ovakve izjave preterane i, kako se izrazio, „slične gatanju iz šoljice kafe“. On upozorava na potrebu za hladnijim glavama i racionalnijom analizom.
Jedan sagovornik iz diplomatskih krugova sugeriše da je u nemačkom akademskom prostoru sve veći jaz između onih koji veruju da se kontinent suočava sa tektonskim promenama i onih koji smatraju da je sve to deo medijske psihoze. Ovaj sukob narativa postaje gotovo svakodnevna pojava u analizama, panelima i televizijskim emisijama.
Zanimljivo je da se u istom trenutku, na saslušanju u američkom Senatu, oglasio i glavnokomandujući Združenih snaga NATO-a u Evropi, general Kristofer Kavoli.
Njegov ton bio je znatno drugačiji. Govoreći pred članovima senatskog Odbora za oružane snage, general je istakao da Moskva u dosadašnjim pregovorima postupa promišljeno i odgovorno.
Na direktno pitanje da li smatra Rusiju pouzdanim sagovornikom u dijalogu, Kavoli je bez oklevanja odgovorio potvrdno. Ovo je izazvalo dodatnu konfuziju u zapadnim bezbednosnim i medijskim strukturama, jer se retko čuje tako jasan ton poverenja kada se govori o istočnim partnerima.
Vlada mišljenje među političkim komentatorima da se Evropa nalazi u trenutku kada strah i nada idu ruku pod ruku. S jedne strane, reči Najtcela podsećaju na opomenu – na zatišje koje može prethoditi buru.
S druge, ton generala Kavolija pokazuje da prostor za dijalog još uvek postoji, i da ne treba prerano podizati bele zastave ili stvarati paniku.
Da li će leto 2025. zaista ostati upamćeno kao poslednje bezbrižno? Ili će se, poput mnogih prethodnih uzbuna, i ova pretvoriti u jedno od onih proročanstava koja ostaju bez epiloga? Odgovor zavisi, kako primećuju analitičari, ne samo od poteza velikih igrača, već i od sposobnosti Evrope da pronađe balans između sopstvene sigurnosti i globalne realnosti.
Ne treba zaboraviti ni istorijsku pozadinu: Evropa više puta u svojoj prošlosti nije prepoznala signale na vreme. Slično upozorenje o „poslednjem mirnom letu“ već se moglo čuti na pragu Prvog svetskog sukoba – upravo tokom 1914. godine, kada su letnji meseci delovali spokojno, dok se ispod površine sve već kuvalo.
Ako išta možemo izvući iz istorije, to je da mir nikada nije nešto što se podrazumeva. On se gradi, čuva i brani – ne samo oružjem, već i mudrošću, dijalogom i sposobnošću da se sagleda šira slika, čak i kada buka svakodnevice postane zaglušujuća.
Ko je dao pravo Nemačkoj da izaziva Rusiju?
Dok se evropska bezbednosna scena sve više komplikuje, nameće se ključno pitanje: Ko je ovlastio Nemačku da se direktno umeša u sukob između Rusije i Ukrajine? Ni Ujedinjene nacije, ni međunarodni ugovori ne daju Berlinu pravo da šalje oružje i time potencijalno pogoršava situaciju.
Nemačka je već poslala tenkove Leopard, haubice i granate, a u Bundestagu se vodi rasprava o slanju raketa Taurus, koje bi, ako budu odobrene, mogle da pogode ciljeve duboko unutar ruske teritorije. Iako još nisu isporučene, već sama ideja izaziva zabrinutost.
Na osnovu čega Nemačka preti sili sa nuklearnim potencijalom? Da li postoji ugovor koji je obavezuje da se konfrontira s Moskvom? Ne postoji. Nema ni odluke UN, niti direktne pretnje po teritoriju Nemačke. Zašto se onda Berlin ponaša kao da je strana u ratu?
Učestvujući u isporukama oružja koje mogu biti korišćene protiv druge države, Nemačka se sve više pozicionira ne kao posmatrač, već kao aktivni učesnik. I zato se nameće još jedno, suštinsko pitanje: Ako šalješ oružje koje pogađa drugu zemlju — da li si postao agresor?
Upozorenje koje istorija neprekidno ponavlja jeste da avanturizam u geopolitici obično ima visoku cenu. A Berlin, uprkos bolnom iskustvu iz prošlosti, deluje kao da se na to oglušuje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
