Sporazum Beograda i Prištine ne bi samo povećao regionalnu stabilnost, već bi i otvorio izglede „dve zemlje“ na članstvo u EU, kaže šef diplomatije Hajko Mas.
Ovaj nemački državnik preneo je poruku zvaničnog Berlina prilikom otvaranja konferencije ministara spoljnih poslova učesnica Berlinskog procesa koji se, u okviru predsedavanja Nemačke, održava u formi video-skupa.
Mas je rekao da Berlin podržava bezuslovno napore visokog predstvanika EU Žosepa Borelja i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka u realizaciji tog zadatka.
„Svi narodi u Evropi imaju istorijski teret, ali istorija ne sme da bude prepreka u stvaranju zajedničke budućnosti“, naglasio je on.
Istakao je da mora proces proširenja ponovo da se pokrene. „Budućnost svih šest država Zapadnog Balkana je u EU. Nemačka se i dalje potpuno zalaže za taj cilj“, rekao je Mas i dodao da, kada države regiona pokazuju rezultate, i EU mora da uradi svoj deo.
„Kada oni daju svoj, moramo i mi svoj, to mora da ubuduće bude naš pristup proširenju EU““, naglasio je Mas.
Ukazao je da države regiona treba da jačaju vladavinu prava, bore se protiv korupcije i organizovanog kriminala, rade na zaštiti slobode medija i stvaraju prostor u kojem može demokratija da se razvija.
Takve reforme će doprineti privlačenju većih stranih investicija, stvoriti perspektive za mlade ljude i zaustaviti odliv kvalifikovane radne snage iz regiona“, objasnio je on. Mas je kazao da, na drugoj strani, EU mora stajati iza svojih obećanja. S tim u vezi je spomenuo Severnu Makedoniju i Albaniju, navodeći da su te zemlje ostvarile održivi napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a Skoplje je postiglo sa Atinom istorijski Prespanski sporazum.
„Zbog toga bi pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom sada početi“, poručio je on. Mas je kazao da je poznato da unutrašnja politika može da ograniči prostor spoljnoj politici, kao i da su škakljiva pitanja prošlosti i identiteta, ali, dodaje, takva bilateralna pitanja ne bi trebalo da sprečavaju celokupan pristupni proces.
Takođe je kazao da bi EU trebalo konačno da ispuni svoj deo po pitanju vizne liberalizacije sa tzv. Kosovom.
Dejton i Ratko Mladić
Govoreći o Bosni i Hercegovini rekao je da se više od 25 godina posle Dejtona vidi zabrinjavajući zastoj i agresivna retorika i osvrnuo se na današnje izricanje presude Ratku Mladiću.
„To suđenje nas podseća na stravične ratove devedesetih sa genocidom, masovnim ubistvima i etničkim čišćenjima. Ta stravična sećanja trebalo bi da nas vode ka zaključku da je budućnost Zapadnog Balkana u miru i demokratiji“, naglasio je on.
Mas je istakao da je evropska mapa puta za BIH jasna – 14 ključnih prioriteta Evropske komisije.
Prema njegovim rečima, od ključnog značaja ostaje visoki predstavnik međunarodne zajednice.
„Zbog toga sam Kristijanu Šmitu i podržavaocima njegovog imenovanja veoma zahvalan. On će pomoći da se BiH vrati na međunarodni dnevni red“, uveren je Mas. Ukazao je i na značajnu ulogu civilnog društva u podsticanju pomirenja i dijaloga. Apelovao je na učesnike da se založe da Samit Berlinskog procesa u julu bude uspešan u korist građana regiona.
S tim u vezi je kazao da bi posebno sporazum o slobodi putovanja sa ličnim kartama podstakao trgovinu i putnički saobraćaj, kao i da bi zajednički „vizni prostor“, te i priznavanje akademskih i profesionalnih diploma olakšalo život građanima.
„Pandemija je pokazala da najveći broj izazova, sa kojima se suočavamo, ne staju na granici jedne države. Prosperitetni i mirni Zapadni Balkan zahteva države u regionu koje pružaju jedne drugima ruku saradnje, uz pragmatizam i hrabrost, sa realnim pogledom i ambicijama“, istakao je Mas dodajući da je izbor puta na regionu, a da će Nemačka pružiti podršku.
(tanjug)
