Ratna napetost sve više obuzima Evropu, dok strah od moguće globalne katastrofe najviše zahvata Baltik, Skandinaviju i Nemačku.
Brojne zemlje povlače svoje diplomatsko osoblje iz Kijeva, pripremajući se za potencijalne ruske odmazde nakon što je Ukrajina prvi put iskoristila američke rakete za napade na teritoriji Rusije.
U ovom trenutku, evropske države ubrzano sprovode mere pripreme za mogući rat na kontinentu, dok predsednik Rusije Vladimir Putin smanjuje prag za upotrebu nuklearnog oružja, što dodatno pojačava osećaj krize.
Nemačka kao ključno središte NATO-a
Nemačka se pozicionira kao glavni logistički centar NATO-a u slučaju eskalacije sukoba.
Prema planu pod nazivom Operationsplan Deutschland, ova zemlja će služiti kao baza za prihvat stotina hiljada NATO vojnika, uz obezbeđivanje opreme, hrane, lekova i drugih resursa potrebnih za podršku frontu.
Plan, koji ima više od 1.000 strana, detaljno razrađuje strategije mobilizacije vojske, privrede i građanstva u slučaju rata.
Nemačke vlasti intenzivno sarađuju s kompanijama na razvijanju kriznih scenarija, dok se stanovništvo informiše o načinima ponašanja u slučaju sukoba.
Preduzećima je savetovano da ulažu u energetsku nezavisnost, kroz nabavku dizel generatora i instalaciju vetrogeneratora, kako bi se smanjila zavisnost od potencijalno ugroženih infrastrukturnih sistema. Osim toga, naglašava se važnost zaštite od ruskih špijunskih operacija, dronova i sabotaža.
Ministarka spoljnih poslova Nemačke izjavila je da zemlju „neće zastrašiti“ ruski potezi, ističući odlučnost u odbrani ključne infrastrukture i spremnost za mobilizaciju.
Fokus je stavljen na jačanje saradnje između vojske, privatnog sektora i civilnog stanovništva u cilju jačanja otpornosti na moguće pretnje.
Povlačenje ambasada i evropske mere
Gotovo sve zapadne zemlje odlučile su da prekinu rad svojih ambasada u Kijevu, povlačeći osoblje u očekivanju mogućih ruskih udara. Prve su to učinile Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, a ubrzo su im se pridružile Italija, Grčka i druge države.
Finska je, u pripremi za moguće ratno stanje, pokrenula veb-sajt namenjen pružanju informacija stanovništvu, dok Švedska distribuira brošure s uputstvima za ponašanje u kriznim situacijama.
Putinov nuklearni prag i rastuće tenzije
Ruski predsednik Vladimir Putin dodatno je izazvao zabrinutost širom Evrope objavom izmena u ruskoj vojnoj doktrini, kojima se omogućava brža upotreba nuklearnog oružja.
Ovaj potez, ocenjen kao signal odlučnosti Moskve, prati intenziviranje podrške Ukrajini od strane Zapada, posebno kroz dostavu naoružanja dugog dometa.
Uprkos rastućoj opasnosti, evropske zemlje i NATO nastavljaju da pružaju vojnu i logističku podršku Kijevu, smatrajući to ključnim za suprotstavljanje ruskoj agresiji.
Pripreme za neizvesnu budućnost
U svetlu sve većeg rizika od eskalacije sukoba, evropske države ulažu značajne napore u jačanje odbrambenih kapaciteta i obezbeđivanje sigurnosti svojih građana.
Strah od šireg sukoba postao je opipljiv, posebno u regijama poput Baltika i Skandinavije, gde se rizik od potencijalnog rata oseća svakodnevno. Dok politički lideri pozivaju na jedinstvo i otpornost, javnost s nestrpljenjem prati svaki novi razvoj situacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
