[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Kremlj je priznao da je Edvard Snouden ruski agent koji radi za FSB – rusku obaveštajnu agenciju.
Uprkos tome što Snouden i njegovi portparoli ponavljaju da on nije ruski špijun, nedavno je otkriveno da je on povezan sa Kremljom, ali i sa ruskim bezbednosnim službama, tvrdi „Bild.de“
Pošto je sada već jasno da Wikileaks deluje u korist Kremlja i pošto Julijan Asanž jasno i često propagira prorusku politiku, nije ni čudo što je Asanž naveo da je on taj koji je pomogao da se Amerikanac prebaci u Moskvu.
Niko u zapadnim krugovima ne veruje u Snoudenovu nevinost. Ukoliko on nije saradnik ruskih specijalnih službi, onda je on prvi dezerter još od 1917. godine.
Snoudenov odnos sa ruskim obaveštajnim snagama se nalazi u oku javnosti još otkad je predsednik nemačke obaveštajne službe BfV rekao da je Snouden zapravo ruski agent.
[adsenseyu4]
Isto tako je predsednik BND-a, Gerhard Šindler, objasnio da je Snouden „izdajica“ i „marioneta FSB-a“.
Iako ove izjave ne bi trebalo da budu kontroverzne pošto se Snouden nalazi u Rusiji već tri godine, njegovi branioci navode da to nije istina.
Sada je Kremlj odgovorio na pitanje jednom za svagda potvrdivši da je Snouden zaista njihov špijun. Viši ruski bezbednosni zvaničnik, Franc Klincevič, objasnio je u nedavnom intervjuu da je Snouden uradio ono što bezbednosne službe rade, da je nabavio informacije i pružio ih.
Time je Klincevič sasvim jednostavno potvrdio ono što su mnogi već znali, tj. da je Snouden saradnik FSB-a.
Klincevič nije samo nemi posmatrač. On je senator koji je radio u parlamentu skoro deceniju. Štaviše, on je zamenik predsednika Komiteta senata za odbranu i bezbednost koji nadgleda specijalne službe. To znači da on ima pristup mnogim državnim tajnama, pa i onim koje imaju veze sa Snoudenom.
[adsenseyu1]
On je takođe penzionisani pukovnik ruske vojske koji je 22 godine služio u vazdušnoj diviziji VDV. Klincevič je bio u akciji u Avganistanu osamdesetih godina, a služio je i u vojno-obaveštajnoj grupi GRU.
Klincevič nije toliko poznat van Rusije i u zapadnim medijima se pojavio tek nakratko 2012. godine kada je želeo da kupi Hitlerovu kuću u Braunau kako bi je uništio, ali on je dobro povezani član vladajuće elite Kremlja.
Njegova izjava kojom je razotkrivena veza između Snoudena i Kremlja ne može biti slučajnost ili omaška jezika. Iz nekog razloga, Putin je odlučio da predstavi Snoudena kao saradnika, što on zapravo i jeste.
Jedan od razloga za to bi mogla biti Snoudenova kritika ruskih strogih zakona o praćenju u državi koji prevazilaze i aktivnosti nekih zapadnih demokratija koje je Snouden kritikovao iz svog azila.
Istini za pravo, Snouden nikada nije bio preterano obavešten o američkim obaveštajnim službama. Uprkos mitovima koje su on i njegovi propagandisti širili, on je bio samo administrator IT sistema. Snouden nikad nije bio špijun od poverenja. Ne postoje čak ni dokazi da on zapravo razume šta je ukrao od NSA.
To samo znači da je FSB iscedio vredne informacije od Snoudena za kratko vreme i da je bio ključan igrač u propagandi Kremlja usmerenoj ka diskreditovanju zapadnih obaveštajnih službi.
Snouden je naneo dosta štete Zapadu, ali ne može se baš reći da je on bio ruska „krtica“ u NSA. Zapravo, smatra se da je Snoudenova operacija sprovedena samo kako bi se skrenula pažnja sa nekih drugih ruskih krtica koje se već godinama nalaze u NSA.
Budućnost Edvarda Snoudena je sada samo u rukama njegovih domaćina koji kontrolišu sve što će mu se dogoditi u budućnosti. Bilo kako bilo, nema više rasprave o tome kakav je njegov odnosa Kremljom pošto je Rusija priznala da je on njihov.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
