Berlin ovih dana tiho slaže poteze koji se ne vide na prvi pogled, ali imaju težinu. Prema navodima agencije Bloomberg, pozivajući se na dva upućena izvora, Nemačka priprema inicijativu za uspostavljanje zajedničke NATO misije u Arktiku, sa ciljem da se smanji zategnutost u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama povodom izjava koje se tiču Grenlandа.
U osnovi te ideje nalazi se već poznat model. NATO misija Baltic Sentry, koja od prošle godine deluje u Baltičkom moru i ima zadatak da štiti kritičnu infrastrukturu, pominje se kao svojevrsni nacrt za novu operaciju pod nazivom Arctic Sentry.
Prema istim izvorima, u taj okvir bi bila uključena i teritorija Grenlanda, što se u diplomatskim krugovima tumači kao pokušaj da se bez naglih poteza obuzda rastuća nervoza među saveznicima.
Sve se, naravno, vrti oko političke buke koja je stigla iz Vašingtona. Retorika američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa Grenlandom pokrenula je talas diplomatske aktivnosti, jer evropski zvaničnici pokušavaju da razaznaju njegove stvarne namere, navodi Bloomberg. U takvoj atmosferi, svaka reč se meri, a svaki potez gleda kroz širi bezbednosni okvir Arktika.
U nedelju se oglasio i nemački vicekancelar Lars Klingbajl, koji bi već naredne sedmice trebalo da otputuje u Sjedinjene Države. On je javno pozvao Vašington da poštuje suverenitet Grenlanda i principe međunarodnog prava.
Poruka je bila jasna, ali bez podizanja tona: budućnost Grenlanda, kako je naglasio, ne može se odlučivati van Kopenhagena i samog Grenlanda.
„Odluka o budućnosti Grenlanda zavisi isključivo od Danske i Grenlanda. Teritorijalni suverenitet i celovitost moraju se poštovati. Ovi principi međunarodnog prava važe za sve — uključujući i Sjedinjene Države. Mi radimo zajedno kao saveznici u NATO-u kako bismo povećali bezbednost u Arktiku, a ne jedni protiv drugih“, rekao je Klingbajl, ostavljajući malo prostora za pogrešna tumačenja, ali i bez namere da dodatno zaoštri odnose.
U pozadini svega, kalendar već kuca. Za sledeću sedmicu planirani su razgovori predstavnika SAD, Danske i Grenlanda u Vašingtonu, a prema najavama, mogli bi biti održani 13. januara.
Kako piše nemački Bild, evropski lideri su se u međuvremenu usaglasili da pruže podršku Kopenhagenu. Nemačka, Francuska i Velika Britanija već su, prema tim navodima, uskladile stavove i razgovarale o daljim koracima.
Nije bez značaja ni to što će još pre utorka u američku prestonicu stići Lars Klingbajl, ali i nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, koji bi tamo trebalo da se sastane sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Ti susreti, iako najavljeni rutinski, u trenutnim okolnostima dobijaju dodatnu težinu.
Arktik je već dugo prostor gde se bezbednost, politika i resursi prepliću na način koji retko ostaje lokalna tema. Nova inicijativa Berlina može se čitati kao pokušaj da se stvari zadrže unutar poznatih savezništava i procedura.
Da li će Arctic Sentry zaista zaživeti i koliko će smiriti situaciju, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, sledeće sedmice mogle bi dati jasnije konture onoga što se za sada nazire tek u diplomatskim naznakama.
