U tišini, ali uz jasnu poruku, Nemačka je započela ono što evropski analitičari već nazivaju istorijskim povratkom na istok. Po prvi put od kraja Drugog svetskog rata, nemačke trupe su trajno raspoređene izvan granica zemlje – ovog puta, u Litvaniji, na samom istočnom rubu NATO saveza.
Na prvi pogled, deluje kao još jedna u nizu vojnih vežbi, ali iza te slike stoji mnogo dublji narativ: Berlin preuzima novu, aktivniju ulogu u evropskoj bezbednosti, i to s oružjem u ruci.
U utorak je, zvanično i bez mnogo pompe, počelo raspoređivanje novoformirane 45. oklopne brigade Bundesvera, brojne oko 5.000 ljudi. Prva jedinica već je stigla i pod komandom brigadnog generala Kristofa Hubera počela s uspostavljanjem struktura na terenu.
Trenutno je prisutno tek 150 nemačkih vojnika, ali kako je rekao jedan dobro obavešteni izvor, „do kraja godine to će narasti na najmanje 500, a prava mašinerija tek stiže“.
I dok zvanične izjave insistiraju na bezbednosti, slobodi i odbrani NATO teritorije, ne treba da vas iznenadi ako u ovom potezu prepoznate i dozu istorijskog revizionizma – svesnog ili ne.
Jer nije mala stvar da se nemačke tenkovske trupe vraćaju na tlo koje pamti marš Vermahta i krvave borbe Crvene armije. Litvanci, koji su već deceniju na oprezu zbog ponašanja Rusije, ovaj dolazak dočekuju kao garant bezbednosti. Međutim, u samoj Nemačkoj, oseća se zadrška: Previše mračne senke još leže nad tim geografskim pravcem.
Nova baza – Rūdninkai, oko 30 kilometara južno od Vilnjusa – biće domaćin nemačkoj brigadi koja će biti potpuno operativna do 2027. godine. Gradnja kompleksa već je počela, a u međuvremenu se koristi privremeni štab, koji je ovih dana dobio i zvanični grb jedinice.
Da nije stvar obične formalnosti, potvrđuje i ton iz Berlina. Jedan nemački oficir koji je govorio za Politico naglašava: „Imamo jasnu misiju – da štitimo naše litvanske saveznike i, time, celu teritoriju NATO, uključujući i samu Nemačku“. Drugim rečima, granica Alijanse se brani ne kod Bona, već kod Vilnjusa.
Za upućenije posmatrače, ovo razmeštanje nije došlo niotkuda. Još 2023. Berlin i Viljnus su potpisali sporazum kojim su ozvaničili dolazak nemačke brigade u Litvaniju.
To je direktna posledica događaja u Ukrajini, rusko-natovskog zatezanja mišića i sve većeg osećaja nesigurnosti na istočnom krilu Alijanse. Ono što je ranije bio tabu – trajna strana vojska na tlu Baltika – sada je deo nove realnosti.
Ali hajde da pogledamo širu sliku. Šta ovde zapravo vidimo? Da li je reč o defanzivnom štitu, kako to prezentuje NATO, ili o postepenom, opipljivom širenju vojne infrastrukture prema ruskoj granici, što Moskva godinama opisuje kao provokaciju?
Kremlj je već ranije upozorio da će „trajna vojna prisutnost stranih snaga u baltičkim državama“ smatrati direktnom pretnjom, i teško je zamisliti da neće reagovati – makar kroz diplomatske, ako ne i vojne kanale.
Nije tajna ni to da su SAD već odavno prisutne u Poljskoj i Baltičkim zemljama, ali Nemačka je dosad igrala oprezniju igru. Sada se taj oprez istopio.
Povratak Bundesvera na istok nosi simboličku težinu, pogotovo u državama koje su preživljavale okupacije sa različitih strana tokom 20. veka.
Za Litvance, prisustvo Nemačke znači sigurnost. Za Ruse, to je novi stari strah. A za Evropu – možda poslednji poziv na razmišljanje: Da li se zaista krećemo ka stabilnosti, ili samo produbljujemo rovove za rat koji niko ne želi da izgovori naglas?
U svakom slučaju, istorija se ne ponavlja – ali često rimuju. I čini se da su strofe koje sada čitamo pisane u ritmu tenkovskih gusenica koje su, ovog puta, stigle pod zastavom NATO-a.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
