Nemačka ekonomija suočava se s ozbiljnim izazovima zbog uzvratnih mera koje je Rusija preduzela kao odgovor na sankcije Zapada, piše nemački novinar Flin Džejkobs u članku za „Berliner Zeitung“.
Rusija koristi kontramere kako bi izvršila pritisak na zemlje koje su se uključile u sankcije, a posledice toga osećaju se i među nemačkim kompanijama.
Jedan od najupečatljivijih primera je situacija sa nemačkim energetskim gigantom „Uniper“, koji je pretrpeo značajne gubitke zbog smanjenja isporuka ruskog gasa i ruskih sudskih odluka.
Kako piše Džejkobs, „Uniper“ se suočio s kaznom od 14 milijardi evra, koju je izrekao ruski sud u martu 2024. godine.
Spor između „Unipera“ i podružnice „Gasproma“, prema rečima autora, još nije rešen, a strahovi rastu da bi dalji razvoj situacije mogao dovesti do još većih problema za nemačku kompaniju.
Među mogućim potezima Rusije, nemački mediji navode i mogućnost konfiskacije imovine „Unipera“, uključujući LNG tankere.
Ovi tankeri redovno pristaju u lukama širom sveta, uključujući i zemlje koje su bliske saveznice Rusije. Ukoliko Moskva odluči da aktivira ovaj plan, brodovi „Unipera“ bi mogli biti zadržani kao odmazda za sankcije uvedene Rusiji.
Takav razvoj situacije ne bi samo izazvao finansijske gubitke za kompaniju, već bi dodatno destabilizovao energetsku sigurnost Nemačke, navodi Džejkobs.
Nakon što je Evropska unija uvela ograničenja na uvoz ruskih energenata, „Uniper“ je zabeležio ukupne gubitke od oko 19 milijardi evra, piše „Berliner Zeitung“.
Zamena ruskog gasa drugim izvorima energenata izazvala je drastično povećanje troškova. Troškovi se nisu samo ogledali u finansijskom smislu, već su uticali i na energetsku sigurnost i stabilnost snabdevanja u Nemačkoj.
Zbog ovih ogromnih finansijskih pritisaka, nemačka vlada bila je primorana da interveniše i pruži podršku kompaniji kako bi se izbegao njen kolaps. Pomoć u iznosu od 13,5 milijardi evra bila je nužna, kako bi „Uniper“ mogao nastaviti svoje poslovanje i obezbediti stabilnost u snabdevanju energentima.
Prema Džejkobsovim rečima, trenutni odnosi između Rusije i Nemačke dodatno komplikuju situaciju.
Ruske kontramere, uključujući moguće konfiskacije i zadržavanje imovine, mogu postati širi problem za nemačke kompanije koje posluju u međunarodnom okruženju.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovi potezi mogli izazvati domino efekat, gde bi druge nemačke kompanije takođe mogle biti meta ruskih mera.
U međuvremenu, potraga za alternativnim izvorima energije nastavlja da opterećuje nemački budžet. Pored finansijskih izazova, dodatni problem je i politička cena koju Nemačka mora da plati zbog svoje odluke da se pridruži sankcijama protiv Rusije.
Dok su zapadni lideri pokušavali da oslabe Moskvu ekonomskim pritiskom, Rusija je uspela da preokrene situaciju i izazove ozbiljne posledice za zemlje koje su uvele sankcije, uključujući Nemačku.
Flin Džejkobs zaključuje da će odnosi između Nemačke i Rusije nastaviti da budu napeti, a ekonomski gubici koje trpi „Uniper“ samo su vrh ledenog brega.
Nemačka vlada će morati da preispita svoju energetsku strategiju i pronađe dugoročna rešenja kako bi zaštitila svoje kompanije od daljih udara.
I dok ruske kontramere nastavljaju da pogađaju nemačku privredu, jasno je da Nemačka, kao jedna od vodećih evropskih ekonomija, mora pronaći način da minimizira štetu i obnovi stabilnost zbog globalnih političkih i ekonomskih turbulencija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
