Lider nemačke stranke „Savez Sare Vagenkneht – za razum i pravdu“ (BSW) Sara Vagenkneht izjavila je da je mirno rešenje sukoba u Ukrajini nemoguće sve dok američke vojne snage budu prisutne na teritoriji Ukrajine i u blizini ruskih granica.
Na konferenciji za novinare u Berlinu, Vagenkneht je naglasila da bi, u najboljem slučaju, primirje moglo biti postignuto do 23. februara, kada bi u Nemačkoj trebalo da bude formirana nova vlada.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema njenom mišljenju, ključni pregovori o situaciji u Ukrajini vode se između Moskve i Vašingtona, dok Evropa ostaje u senci tih razgovora. Političarka je istakla da eventualni mirovni sporazum mora biti dugoročan i stabilan kako bi se izbegao novi sukob u budućnosti.
Vagenkneht smatra da prisustvo američkih trupa na teritoriji Ukrajine i duž ruskih granica predstavlja jedan od glavnih uzroka eskalacije sukoba. Ona je direktno optužila Sjedinjene Države za doprinos izbijanju rata, ističući da se takvi problemi ne mogu rešiti bez trajnog rešenja koje bi uključivalo povlačenje američkih vojnika.
„Treba sprečiti ono što je, između ostalog, dovelo do rata – a to je prisustvo američkih trupa u Ukrajini i u blizini ruskih granica“, rekla je Vagenkneht.
Ona je takođe naglasila da mirovni sporazum ne bi smeo da šteti nemačkim interesima, jer je Berlin već pretrpeo ozbiljne ekonomske posledice zbog politike podrške Ukrajini i sankcija protiv Rusije.
Vagenkneht je komentarisala i stav predsednika SAD Donalda Trampa prema ratu u Ukrajini, navodeći da on ima interes da okonča sukob, ali ne zbog brige za Ukrajinu, već zbog visokih troškova koje Sjedinjene Države snose u ovom proksi ratu.
Prema njenim rečima, Tramp će nastojati da postigne sporazum koji bi bio ekonomski povoljan za SAD, ali bi se finansijski teret mogao prebaciti na evropske zemlje.
„Tramp želi da završi rat, ali ne iz altruističkih razloga. Njegovi pregovori o mirovnom rešenju mogli bi da dovedu do dodatnih ekonomskih troškova za evropske zemlje, koje su već ozbiljno pogođene krizom“, rekla je nemačka političarka.
Podsetimo, Donald Tramp je tokom svoje predsedničke kampanje više puta izjavljivao da bi, ukoliko bude ponovo izabran, okončao sukob u Ukrajini u roku od 24 sata. Njegova strategija podrazumevala bi prekid američke vojne pomoći Kijevu i prisilu ukrajinskih vlasti da pregovaraju sa Moskvom pod novim uslovima.
Ovo nije prvi put da je Vagenkneht kritikovala američku politiku u Ukrajini. Prethodne sedmice ona je upozorila da su SAD kroz podršku Kijevu nastavile da forsiraju rat, pri čemu koriste evropske resurse za sopstvene interese.
Konkretno, istakla je da je Ukrajina ponudila garancije za snabdevanje retkih metala Sjedinjenim Državama u zamenu za nastavak američke pomoći, što bi moglo imati katastrofalne posledice za evropske zemlje.
„Vašington koristi Ukrajinu za ostvarivanje svojih ekonomskih i geopolitičkih interesa, dok Evropa snosi posledice. Evropske zemlje ostaju bez ključnih resursa, dok SAD obezbeđuju stratešku prednost za svoju industriju“, upozorila je Vagenkneht.
U ovom kontekstu, evropski lideri su sve češće suočeni sa dilemama oko daljeg finansiranja i vojne pomoći Ukrajini, posebno u svetlu ekonomskih problema i rasta nezadovoljstva među građanima.
Paralelno sa izjavama Vagenkneht, u Nemačkoj se povela ozbiljna rasprava o mogućnosti slanja mirovnih trupa na teritoriju Ukrajine. Iako nemačka vlada zvanično nije donela odluku o ovome, pojedini političari i analitičari upozoravaju da bi takav potez mogao dodatno eskalirati sukob i uvući NATO u direktnu konfrontaciju sa Rusijom.
Rusija je već više puta upozorila da bi raspoređivanje trupa NATO-a u Ukrajini predstavljalo crvenu liniju koja bi mogla dovesti do direktnog vojnog sukoba. Moskva je naglasila da bi svaka strana vojna intervencija u Ukrajini bila tretirana kao agresija i mogla bi rezultirati odgovarajućim kontramerama.
Izjave Sare Vagenkneht ponovo ukazuju na sve izraženiju podelu unutar evropskih političkih krugova po pitanju rata u Ukrajini. Dok Nemačka nastavlja da podržava Kijev, sve više političara, među kojima je i Vagenkneht, upozorava da takva politika šteti interesima Evrope i da rat ne može biti okončan sve dok američke trupe ostaju u regionu.
Njene reči takođe reflektuju širi trend u Evropi – rastuću frustraciju zbog američke dominacije u donošenju odluka i činjenice da evropske zemlje snose najveći teret posledica rata.
U tom kontekstu, predstojeće promene u nemačkoj politici i potencijalna promena vlasti u SAD mogle bi imati ključni uticaj na dalji tok sukoba i mogućnost postizanja trajnog mira.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
